Nova Evropa

и пошло за руком — с врло много личне културе и ерудиције уђе у сложене проблеме биологије људства; јер то више није ни само историја, ни етнологија, ни примјењена социјологија, него — с помоћу метода свих трију дисциплина —- служба новоме циљу: студију биологије људских група, односно биолошких закона који управљају судбином тих група. Уосталом, што даље временски уназад, у том су испитивању наше методе несигурније, а материјал који нам стоји на располатању оскуднији; стога се и Др. Поповић ограничава у истраживању своје грађе на вријеме од 200 до 250 година, дакле на доба када се почиње да развија наше грађанско друштво у најисточнијим крајевима хапзбуршких земаља, након ратова којима је панонска низина ослобођена од Турака. Тек уколико треба да му послужи за питање поријекла Цинцара, односно за испитивање њихових битних карактерних прта, он посиже и за грађом из ранијих времена. Његове изводе у ранијим вијековима можемо у многоме допунити материјалом што нам га пружају средњевјековни —- особито бизантински писци. Да наведемо само неколико примјера.

Насеља која одговарају типу цинцарских вароши, како их Др. Поповић описује од 17. вијека унапријед, налазимо у центру Балканског Полуотока већ много раније; баш је у Средњем Вијеку ова област поприштем снажно развијеног градског живота. Да су ова средњевјековна насеља била многољудна, видимо по постојању политичких странака у њима; а да су обично имала и значај утврђених мјеста (ормћшп, роћз), јасно је по честим опсадама и ратовањима у њима и због њих. У саставу Источноримске Империје ови градови имају пресудну важност и атракцију, као за западни Рим сјеверноиталска градска област; а да се никад нису развили у слободне комуне, биће из разлота што је њихову житељству недостајало римско правно схватање муниципалних односа. У изворима ови се градови јављају у грчком језичном кругу, али су њима аналогне творевине и у границама асеновске и немањићске државе, те феудалних посједа Латина. Који етнички елеменат даје садржину овим жилавим варошима, које из Средњега. Вијека — кроз све државне потресе — улазе у наше дане7 Долазе и пролазе освајачи, стварају се државне творевине, али и нестају; многи се отимљу о ове градове, мноти их освајају, шљачкају, руше; долази до диаспоре њихова житељства, — али највећи дио преживљује све кризе, а намјесто разасутих градова ничу нова насеља. Из отворених поља, плодних котлина, са ри-

213