Nova Evropa

имала на дневном реду решавање питања рада у пољопривредни; али оно несамо да није ту решено, него све до данас није озбиљно ни узимано у поступак. Ни Пољопривредна Мешовита Комисија, ни сви закључци донесени на Међународној Конференцији Рада од године 1935, нису ствар макли са мртве тачке. Сав њихов рад ограничио се на доношење препорука и општих неодређених нацрта конвенција, па је карактеристична у том погледу резолуција коју је о радном времену у пољопривреди донела Стална Пољопривредна Комисија, а која гласи: »Комисија је истина мишкљења, да радно време за пољопривредне раднике треба регулисати у интересу саме пољопривреде; али је она уједно и свесна тешкоћа на које би такво регулисање наишло баш услед разноликости пољопривредног рада и потребе допунскот изучавања проблема пре његова стављања на дневни ред међународних конференција рада«, услед чега се Комисија обраћа Савету са молбом, да наложи Бироу Рада продужење изучавања тога питања, с тим да се оно изнесе пред једну од будућих конференција, тек пошто године 1939 по истом питању буде конзултована Стална Пољопривредна Комисија, која ће онда Савету моћи да учини конкретан предлог! Чак и оне конвенције које су биле донесене за рад у индустрији, а примењене и на пољопривреду (као например осигурање за случај незапослености, заштита жена и деце, право коалиције, техничког школовања, обештећења у несрећним случајевима, и др.), остале су без већег ефекта како на пољу међународног јавног права тако и социјално-радног законодавства у појединим државама.

Али, ни радно право ни друге социјално-политичко заштитне мере, све када би се и протегле на пољопривредну радиност и на пољопривредно најамно радништво, не би донели ни створили у аграрној радиности чак ни онакве услове живота и рада какви већ постоје у индустрији. Јер аграрно радно питање носи углавном два облика, два посебна обележја: у земљама са јако развијеном индустријом, оно се јавља као недостатак довољног броја пољопривредне најамне радне снаге, док се у аграрним земљама (код којих је прираштај становништва релативно доста велик) појављује у облику њене прекобројности, па ова разлика у основним појавама диктира и темпо и начин посебног регулисања, који се у битности између себе разликују. Мод утицајем аграрно структуралне кризе, која се одразила и на пољопривредној промзводњи и на куповној моћи становништва, као и у

254