Nova Evropa
даље, да се и у пољопривреди поставе и остваре, чак и на међународној бази, захтеви у погледу општег повишења надница, регулисања радног времена, утврђивања минималних надница, колективних уговора, недељног починка, плаћених допуста, ит. д, захтеви који дакако траже и опћенито и посебно дубље проучавање, али изискују свакако што скорије адекватно решавање и примењивање већ прихваћених мера.
Шостављањем проблема регулисања радних услова у пољотривреди пред његово посебно решење јасно произлази, да је положај пољопривредне најамне радне снате условљен целим збиром других претходних и замашних питања која одређују распоред и количину и каквоћу рада у пољопривреди, несамо у току једне економске и календарске године већ и у току самога једног јединог радног дана; питања која детерминишу понуду и потражњу људске радне снаге, те која одређује и висину најамнице и тражње радног времена, и садржину и облик уговора о раду. Квалитет рада у пољопривреди је свакако од првенствене важности, у толикој мери да ставља у опасност и саму продуктивност и рентабилност односнот газдинства за дужи перијод времена. Стога се рад »на акорд«, код кога се заради толико колико се уради, у пољопривредној радиности готово никада и не примењује. А вредан, савестан, и квалитативно добар рад у пољопривреди може да даде једино оно најамно радништво које има воље и љубави за рад, те које —, осим уговорно-правних обавеза — осећа према раду и према послодавцу већу и трајнију дужност: осећај дужности који не могу ни да надоместе ни да замене никакве формално-правне уговорне обавезе. Али се и овакав осећај дужности може тражити и очекивати једино од најамног радништва са уређеним и обезбеђеним положајем, од пољопривредног радништва које је са својим економским стањем и социјалним положајем релативно задовољно. Међутим, баш у пољопривредној радиности били су увети досад несоцијални више него у било којој другој привредној грани, и баш је у пољопривреди најамни рад био досад и апсолутно и релативно најслабије награђен. Стога је регулисање и најамно-радних услова у пољопривреди од важности несамо за саме пољопривредне раднике већ исто толико и за послодавце и за интересе народне привреде уопште.
Др. Никола Тинтић.
257