Nova Evropa

ције, односно као прелазно стање, да би се створили нови здрави темељи за праву и истинску демокрацију. Те су се политике клерикалци наскоро одрекли, мада временски у њој нису ништа мање учествовали од њихових љутих политичких противника, док су либералци, и послије Краљеве трагичне смрти, остали вјерни својим начелима и у новим приликама.

У вишегодишњим напорима, да се нађе основа за частан и искрен споразум с Хрватима, нико од Словенаца није учествовао. Загребачки Споразум (од октобра 1937), којим је одређен поступак за излазак из садашњег положаја и за рјешавање Хрватског Питања —- а који поступак Хрвати сматрају једино могућим —, као и резолуција блока споразума од августа ове године, која Октобарски Споразум само потврђује, не носе потлис ниједног Словенца, Речено је да је то због тога, што Словенци уопће не учествују у слободарском покрету. У ствари, Октобарским Споразумом мислило се и на Словенце: по том поступку, код евентуалног будућег преуређења државе, Словенија би имала добити таково уређење на које би пристала већина Словенаца. Либерални Словенци нису могли примити овај споразум, будући да он искључује југословенско народно јединство. Клерикалци, који сарађују на одговорној политици и треба да воде рачуна о мјеродавним гледиштима, такођер нису пристали на тај споразум, из чисто опортунистичких разлога. Представници блока споразума признали су на посредан начин на словеначки дупли колосјек, кад нису сматрали за потребно да позову на сарадњу оне појединце у Словенији који осамљени заступају загребачку концепцију. Тако се десило, да у том народном споразуму не судјелују Словенци, да је закључен без њих иако нипошто и против њих.

Посљедњи судбоносни политички догађаји на нашој сјеверној граници наишли су на дубок одјек нарочито у Словенији, као пограничној области: сви су Словенци без разлике данас свјесни, да могу опстати и слободно живјети само с ослонцем на јаку југословенску позадину. Центрипеталне силе постале су сада још више одлучне у словеначкој политици: Словенија има данас још мање смисла за ове сепаратне акције и неодређене процедуре, ша је ради тога »београдска концепција« сада још више доминантна у Словенији, која је сва дубоко увјерена, да нема Словеније без снажне Југославије. Само је питање, да ли може бити снажне Југославије без задовољења оправданих захтјева Хрвата и Пречана уопће2... Отон Амброж.

284.