Nova Evropa

нажалост, не може рећи за »Споменицу Васи Стајићу«, коју су његови пријатељи и поштоваоци издали поводом његове шездесетгодишњице (у Новомсаду), а у којој кваре склад дитирамб и претеривање. Васа Стајић заузима и сувише лепо место у редовима наших предратних и послератних војвођанских заслужних јавних радника а да би му гребало овако јефтине славе и неодмерене хвале.

Имамо, пре свега, да учинимо једну начелну и формалну замерку издавачима ове споменице. У позиву на претплату (датираном 10. јануара 1938) спомињу се као сарадници и личности које се нису одазвале позиву на сарадњу; каже се ту, додуше, »на сарадњу су позвани«, али хоће да се мисли да ће и стварно сарађивати. То значи, претплатнике врбовати с именима сарадника, којих још нема. А то није коректно. Овај позив на претплату потписан је са пет имена од којих су добра половина непознати као књижевни и културни радници, па већ унапред не могу имати квалификације нити пружити гаранције за добро извођење овакова посла. Није зато чудо што су они унели у њега одвише »кипећег одушевљења« место мало више разумног расуЂивања и стварног оцењивања чињеница.

Већ прве речи у предговору Редакцијоног Одбора: »Једини револуцијонар предратне Војводине«, садрже крупан инсулт у лице правом стању ствари, уколико нису сведо- | чанство потпунот и грешног непознавања наше новије војвођан- ||| ске историје. Према тому, ни Светозар Милетић ни је био рево- || луцијонар!... Да ли је, или није, 12. априла 1848 у Чуругу у Бачкој, Милетић приступио отвореном звонику и зазвонио на | буну; и да ли је, или није, сам народ назвао устанак од 1848 ррево- || луцијом 2 И зар нису толики други наши људи, поред Милетића, ||| били бутовници и револуцијонари! Кад су у Угарском Сабору, усред Будимпеште, пред целом Европом оптуживали Маџаре и Аустрију, те кад су им владини посланици довикивали да хоће да | разруше и растворе Угарску и Монархију, зар ти »растварачи« || нису били револуцијонари!... »Једини револуцијонар предратне Војводине«, — то значи да и сви они наши добровољци у Свет- | ском Рату, који су се свесно предавали прелазећи Русима и Срби- | јанцима, нису били револуцијонари! Ни Ђура Јакшић, ни Змај, | ни толики други наши песници и јавни радници, нису били отпа- | дници од Угарске и нису били бунтовници! »Једини револуцијонар предратне Војводине« био је Васа Стајић. Коме је то тре-

295