Nova Evropa

разговорима са Сазоновим у Петрограду, откуда је преко Ниша слао телеграме Стиду и мени, пуне упозоравања, тако да смо шредузимали све што смо само могли, скрећући најозбиљније пажњу на последице ако би Савезници обећали Италији словенску Далмацију. У то време, услед једног доста чудног догађаја, био сам ја посредником између наше мале групе и Форењ-офиса. Све од новембра 1914 (када је »Тајмс« оштро критиковао нашег Амбасадора у Цариграду, који је пустио да га Турска Влада вуче за нос) био је Стид пао у немилост код Сер Едварда Греја, па му није допуштано да долави у Министарство, иако је то доводило у неприлику старије чиновнике, који су увиђали колико је неприкладна овака забрана у овако критично доба према уреднику за спољне послове најугледнијег британског листа. Ја сам дакле имао да идем с времена на време тамо амо, с важнијим порукама, место Стида (па сам — између осталог —- удесио тада с помоћу Г. Кларка и за дозволу професору Масарику да дође у Енглеску, са српским пасошем издатим од Г. Веснића у Џаризу). Кад су наши усмени протести остали безуспешни, објавио сам у »Тајмсу« (од 25. априла) једно писмо у којем сам изнео шта се спрема, али — због цензуре — само у неодређеним алузијама. Ипак, они на влади видели су да су нам главне чињенице познате, па је мене тада примио Греј, а Стида Делкасе. Греј је мене уверавао, да су и британске и француске војне власти изјавиле, да би улазак Италије у рат одлучило ствар, па да у таким околностима он, као цивилан министар, не може примити на себе тешку одговорност да не послуша њихов савет; на другој страни, Делкасе није био тако искрен, па нити је признавао нити порицао, али је ипак дозвољавао да (нам је Италија »ставила нож под грло«, и да ће улазак Италије у грат, за којом ће следовати — како је он био сигуран и Румунија, обезбедити победу. Велика неприлика за нас било је што је Супило био отсутан (у Петрограду), Трумбић у Нишу, а остали југословенски емигранти још у Паризу, тако да нисмо били у том часу у могућности испунити захтев наших владајућих, да им доведемо траве представнике Југословена из Хапсбуршке Монархије, с којима би могли говорити и о појединостима. Колико је то било зло, видело се јасно после, у лето, када је Кларк повео Супила самоме Греју, на којега је Супило учинио веома снажан лични утисак, те којега је успео да наговори да изнесе пред Србију и конкретне предлоге. Али о томе нећу овде говорити. Непотребно је, мислим, да објашњавам, колику смо

308