Nova Evropa

Politika nemačkih saveza posle Rata.

... Spoljna politika je samo sredstvo, a cilj je isključivo unapredjenje našeg vlastitog naroda (Volkstum). Stoga ne može, u pogledu spoljne politike, nikakvo rasudjivanje poći s drugog stanovišta do s jednog jedinog: da li je to од Ког15%1 Za maš narod sada ili u budućnosti, ili mu može biti na štetu? Jedino ovo unapred odredjeno mišljenje sme doći u obzir pri raspravljanju ovoga pitanja; sva druga gledišta — рагtijska, verska, humana, uopšte sva, — imaju se bezuvetno odstraniti...

Pritom se odmah mora imati u vidu jedno osnovno načelo: mogućпозћ да једап пагтод ропохуо 17уојије 5уојм samostalnosi. nije apsolutno veziamna za. celokupmost. Jednog državnog područja, nego mnogo više za postojanje jednog ma i sasvim malog ostatka foga maroda ili države. Koji ostatak — imajući pbojrebnu slobodu može da ђЂиде mnesamo nosilac duhovnog jedinstva celokupmog narodđa уеб 1 ргјргета!ас borbe ха 0о510родјепје ц уојп:еКот 5711511џ... Јег, родјагтјепе хепје пе vraćaju se u krilo zajedničke države plamenim protestima nego na udarac spremnim mačem. Sakovati ovakav mač, zadatak je vodjstva unutarnje politike Jednoga maroda; a postarati se da mač bude sakovam, 1 potražiti saveznike u oružju. +0. је. хадаса 5ролјпе politike...

Za pravac naše posleratne spoljne politike, medjutim, mora se reći, da ga ne karakteriše nikakova vidljiva, a Još manje razumljiva, odredjena linija. Pre Rata se pogrešno pošlo bilo četvrtim putem, od onih koje sam kao mogućne označio, pa i njime se išlo u krivo; ali od Revolucije naovamo ne može ni najoštriji vid da uoči bilo kakav put kojim se ide. Još više nego pre Rata, nedostaje svako sistematsko rasudjivanje, osim možda pokušaja da se razbije i zadnja mogućnost obnavljanja ustanka našeg naroda. Jer evo do kakova rezultata vodi pomno ispitivanje današnjih odnosa sila u Evropi.

Tu sad pisac izvodi, kako je engleska politika — naporom Koji traje trista godina — zadobila dominirajući položaj u Evropi, izigravajući jednu evropsku državu protivu druge i nastojeći svim silama i na razne načine da nijedna odviše ne poraste. I prema Nemačkoj, kad je osetila da se ova može prekomerno osiliti — osobito na polju svetske trgovine i privrede —, mpostupila je isto tako, služeći se kao saveznikom protivu nje svakom drugom državom koja bi s vojničkog

gledišta mogla doći u obzir, — što joj, uostalom, Adolf Hitler nipošto ne zamera:

Jer, diplomacija ima da. vodi brigu. o tome, ne da narod junački propadne, već da se praktički održi; i svaki put koji tomu vodi dobar je i Ssvrsishodan, dok se naprotiv njegovo mimoilaženje mora označiti kao zločin prenebregnute dužnosti.

Ali, nakon revolucijoniranja Nemačke (1918), engleska politička mudrost uvidela je brzo da joj ne preti više opasnost od germanske

319