Nova Evropa

revolucijonarni рокКгет« mprečanskih Srbia u cilju otcepljenja od Austrije; osim toga, htelo se i razbiti Koaliciju. Tada je (na ideju V. Vildera) Masarik pozvan u Zagreb da prisustvuje Procesu. Па bi dokazao lažnost optužbe, on je podrobno utvrdio činjenice, ı u Zagrebu i Beogradu, pa je podneo u Bečkom Parlamentu (14. maja), sa sedamdeset hrvatskosrpskih i čeških poslanik4, predlog da se Parlament hitno izvesti o toku procesa. On je svoju interpelaciju obrazlagao u dve sednice (14. i 18. maja), a posle toga je izdao, ma osnovu stenografskih beležaka, knjižicu: »Der Agramer Hochverratsprozess und die Annexion vom Bosnien u. Herzegowina«&. Anmalizujući optužbeni materijal, Masarik pobija, tačku po tačku, sve dokaze, te sim razotkriva cilj i tajne antidemokratske politike Austro-Ugarske i težnju njezima eksponenta, baruna Rauha, da razbije Srpskohrvatsku Koaliciju, u kojoj ima njegovih učenik4, prijatelja i poznanika, — kako sim kaže —, koji su mapustili staru velikohrvatsku i velikosrpsku. fantastiku pa počeli voditi realnu politiku socijalnog i kulturnog podizanja naroda.

Kad je posle započeo poznati proces protiv Fridjunga, Masarik je obnovio svoju odbranu, te pokazao neverovatno poznavanje političkih prilika u Hrvatskoj i Srbiji, kao i političkih ijudi i njihovih postupaka. Ovaj proces počeo je 9. decembra 1909 u Beču, pa budući da se famozna optužba Fridjungova zasnivala na protokolima »Slovenskog Juga«, čiji je rad Masarik dobro poznavao, on je pozvao u Beč predsednika Društva, Dra. Božu Markovića, i iu se onda utvrdila do očiglednosti lažnost Fridjungovih dokumenata. To je mjedno bio početak Masarikove borbe protiv baruna Егептаја i njegove diplomatske politike prema Srbiji, Jer je već u olbrazloŽenju one svoje interpelacije rekao, da je Fridjung i svoje instrukcije (a nesamo »dokumente«) dobio bio od ministra Erentala, na kojeg se i pozivao u pogledu tačnosti »dokumenata«. Svoj sjajan materijal upotrebio je Masarik u svom govoru od 8. oktobra 1910 u delegaciji protiv Krentala, pa se ova borba posle toga vodila sve do 24. decembra te godine. O svemu tome Masarik je pisao ı m novinama i u brošuri »Vasić-Forgach-Aehrenthale (Prag, 1911). )

Masarik je posle toga dobio misiju od Nikole Pašića (kako sam piše ua »Svetskoj revoluciji«), da posreduje izmedju Srbije i Austro-Ugarske, t. j. da kod ministra Berhtolda, naslednika Erentalova, sondira teren za izmirenje, u koju svrhu bi Pašić otišao bio

330