Nova Evropa

и O

листичкин покрет хоће да упстину задобије за себе светост једне велике мисије за наш карод пред историјом, он мора, прожет сазнањем и испуњен болом због свога положаја на овој земљи, храбро н знајући шта хоће прихватити борбу противу бесциљности и неспособности, које су досад наш немачки народ водиле на његовим спољно-политичким путевима. Он мора затим, без обзира на »традиције« и предрасуде, усудити се да прикупи народ и његову снагу и изведе их на широки друм, који води из данашњих теснаца животног простора овога народа ка новоме тлу и земљишту пл тиме га гаувек ослободи од погибељи да ишчезне с ове земље или да као роб буде принуђен служити другима. Нацијоналсоцијалистички покрет мора покушати да уклони несразмер између броја пашег народној живља и површине земљишта на којој он живи — имајући у виду ту површину и као извор за исхрану и као ослонац за задобијање политичке моћи, да уклопи несразмер између наше политичке прошлости и безизгледне наше пемоћи у садашњости, Он мора притом бити свестан, да смо ми као чувари највишег чојства (Menschentum) Ha OBOj гемљи везани за највишу обавезу и дужност, којима ће утолико пре одговорити уколико се боље постара, да се немачки народ расистички освести, па да се — поред одгајања паса, коња, пи мачака, — смилује и на своју властиту крв... А будући да наш народ у погледу јунаштва поуздано не уступа никојем другом народу на земљи, него је чак, ако се све узме у обзир, за своје одржање пролио зацело највише крви од свих народа овога света, то неуспех може доћи само услед погрешног начина на који је та крв проливана... Разликовање између правих политичких успеха нашега народа и проливене народне крви за неплодне циљеве од највећег је значаја за наше држање у садашњости и у будућности.

Ми нацијонални социјалисти не смемо никад више придружити наше гласове уобичајеном хура-патријотизму нашег данашњег буржоаског света,.. У супротности према држању представника предратног перијода, ми морамо — као врховно гледиште наше спољне полптике — исповедати и заступати начело: да се површина земљишта има ускладити са бројем народа. Да, ми се из прошлости имамо поучитн једино, да мету за наше политичтко деловање треба поставити у ова два правца: земљиште као циљ наше спољне политике, и нова чврста основа за наше на-

зоре на свет као циљ политичког деловања унутардржаве.

Ту сад писац расправља питање: колико је морално оправдан захтев за освајањем новог земљишта, па отклања а рг1ог1 гледиште свакојаких »брбљаваца«, како каже, који проповедају да Немци треба да траже само оно што су године 1918 изгубили, а иначе да живе у братској љубави са целим светом. Он разлаже овако:

-.. Захтев за успостављањем граница из године 1914 јесте политички несмисао, у толикој мери и са таковим последицама, да постаје у ствари злочином. Да и не говоримо о том, да су границе Рајха у години 1914 биле све пре него логичне. Јер оне, у ствари, нити су биле потпуне у погледу заокружења становништва немачке народности нити су биле разумне у погледу своје војнотеографске целисходности. Оне нису биле изражајем некакова промишљена политичког деловања, већ тренутне границе обележене у часу политичког хрвања воје нипошто још није било свршено, чак деломично последице пуке игре слу:

353