Nova Evropa

ne spominje ni kroz ceo svoj prikaz. Ali, sasvim ma završetku. udostojio nas je ipak s ove tri rečenice:

Uz knjigu ide priličan broj kritičkih i bibliografskih napomena, koje

je dao izdavač g. M. Ćurčin. Od istog lica potiče i predgovor ovom spisu,

u kom se naglašava da je ovo svedočanstvo sudca istražitelja »od prvo-

razredne istorijske važnostić«. Spis je, kake rekosmo, svakako koristan i dobrodošao prilog, ali mu je izdavač precenio značaj.

Očigledno, prikazivač nije naročito prijateljski raspoložen ni prema izdavaču Pfeferove knjige ni prema mjegovoj »Novoj Evropi«, pa stoga mo »isto Jlice« iz njegova gornjeg prigovora nije moglo odoleti iskušenju a da — povodom jednog Pfeferova klasičnog citata iz oglasa »Velike Srbije« (koju je Dr. Vlad. Ćorović pre više godina napisao »po zamisli i u redakciji C. P. M. Petrovića, urednika Narodnog Delda«) — ne uzvrati (pod crtom.) milo za drago V. Ćoroviću i izdavaču njegovih epohalnih del4, tih »čšuda zbijene jezgrovitostić« i »najvećih tvorevina naših otkad postojimo« (kako su ih oni sami skrommo oglasih!). Ljut — ђех гашова na ono mekoliko redaka petita anonimnoga pisca, V. Ćorović je — u uvodu svoga novog osvrta »Oko knjige L. Pfefera& — odgoVOTIO »s puno Žučnostić, pa ovaj put direkino mapao i našeg urednika i »Novu Eropu«. U prvi mah se zarekao, da će »preko zajedamja M. Ćurčina preći bez naročitog zaФтдгауапја«: а onda se рак povratio na >»isto lice«, pa je mapisao ovo: »QĐ Ćurčinom nemam šta da se objašnjavam. Jer taj pfeferoveki zaštilnik, koji hoće tobože da %olinski iražia 1 ђтапа 16 бјпа, пе pola: zuje osobine čoveka koji to savesno izvodi do kraja i u svakom slučaju. Uostalom, šta rečitije govori o njegovim ličnim osobinama od činjemice,da su ga za ovih dvadesetak godininjegova rada m „Novoj Evropi napugtaila skoro seva lica Која ви ши bila glavnisaradniciinjegovo,radno kolo'.« Posle ovoga, ako V. Ćorović nema šta da se objašnjava sa Ćurčinom, — ima Ćurčin da se nešto malo objasni sa V. Ćorovićem! Jer odista, ništa rečitije ne govori o ličnim osobinama, ı što Je Кад Като važnije — o naučničkim vrlinama i sposobnostima ovoga našeg glasovilog istoričara i akademika, nego ovako postavljanje na glavu »činjenic4&«, koje svako može lako proveriti i utvrditi. Daleko od istine, koja treba da је za svakog istoričara svetinja, te koju bi i Dr. Ćorović imao da »zolinski traži i brami«, om је

369