Nova Evropa

Malorusi ı Ukrajinci. (Istorija pitanja.)

Ukrajinci, na čelu sa svojim istoričarem i ideologom Mih. Gruševskim, zamičljaju sebi, da je maloruski — ili, kako ga oni radije zovu, ukrajinski — narod oduvek postojao kao svesna narodna celina. Medjutim, ovakvo shvatanje skroz je neistorijsko, jer —/ baš kao i kod drugih narod4 (Francuz4d, Nemaca, Englez4, Hialijan4, i il. d.) — i stvaranje ruskih narod4 ı plemen4, i razviće njihove nacijonalne svesti, dag je i mučan iproces.

U IX veku, u Istočnoj Evropi nalazimo čitavo tuce slovenskih plemen4, raštrkanih od Crnog do Baltičkog Mora ı od Karpata do Dona i Srednje Voige, medjusobno potpuno nezavisnih. Državna organizacija kod ovih plemena, dakle prvobitna ruska država zasnovana je od skandinavskih vitezova, koji su prvo osvojili sevemu a zatim ı Južnu Rusiju, kada su u Kijev i preneli svoju prestonicu. Sa stvaranjem države pojavljuje se kod istočnih Slovena patirijotizam, osećanje jedinstva i istovetnosti svojih interes4. Taj patrijotizam, tada još, ne nosi lokalan, plemenski značaj, nego izričito opšteruski, koncentrisan u dve reči: »Rusika zemlj a«, koje su u to doba obuhvatale sv e krajeve prostrane ruske države. On ima potpuno isti karakter u duhovnim i svetovnim stvarima, od kneza do prostog monaha, od pisea iz Kijeva i Černigova do Velikorusa iz centralne Rusije. I organ ruske misli, književni jezik toga doba nosio je na sebi opšterusko obeležje: crkvenoslovenski u svojoj osnov1, primio je bio i znatan broj ruskih osobin4, ali takvih koje su bile zajedničke svemu ruskome jeziku. Osim 1. 27. »поусоrodskih rukopisa«, koji se nešto malo izdvajaju, svi ostali književni spomenici u pogledu jezika predstavljaju potpuno jednoliku masu; pokušaji ukrajinskih lingvista, da pronadju iz toga doba spomenike sa maloruskim jezičnim osobinama, potpuno su propali. Dakle, ni u jeziku ni u političkom životu Još ne nalazimo u to doba nikakve tragove postojanja nekakve maloruske nacije.

U XII veku, stari plemenski život već je posve u rasulu. Rusija Je, u ovo doba, podeljena na oblasti po teritorijalnom i ekonomskom principu: u svaku oblast ulaze dva-tri plemena; svako pleme se deli izmedju nekoliko oblasti. Plemena se stapaju i gube, zauvek, čak i svoja stara imena. U toku XII—XIV stoleća ove oblasti teže da postanu što više nezavisne u političkom pogledu, a u jezik lokalne

109