Nova Evropa

tolikih drugih narod4, sa rodoljubivim falsifikatima. Neki Gi. Poletika napisao je »lstoriju Rusi ili Male Rusije«, uglavnome na osnovu narodnih tradicija, epskih pesama, i vlastite fantazije, nadahnutu vatrenim rodoljubljem, čija je oštrica bila uperena protivu Poljaka i Jevreja. Vasilije Cogolj, otac tvorca »Mrtvih duša«, kao glumac i autor komedija, senator Trošćinski kao mecena, Kotljarevski kao komedijograf, stvaraju malorusko pozorište; ovom роslednjem pripada i najčuvenije delo opohe — šaljivi ep »Enejida«. Proučava se maloruska istorija, pravo, narodni život i običaji, jezik; skupljaju se spomenici narodnog pesništva; mmnože se pisci i dela lepe književnosti; pojavljuju se veličine kao pripovedačimarodnjaci Kvitka, i genijalni Ševčenko. U celom tom pokretu nema ipak ni trunke revolucijonarnog ili separatističkog. Velikoruska književnost rado je prihvatila mladju malorusku sestru, čak i u konzervativnim krugovima oko Žukovskog: njihovim zauzimanjem Ševčenko, rodjen kao rob nekog Engelgarta, dobio je slobodu i umetničko obrazovanje.

Ali, bliži se 1848 godina. Sentimentalno narodnjaštvo na Žapadu smenile su demokratske struje oštro borbenog, revolucijonarnog karaktera. Sve to nalazi odjeka i kod Malorusa4. 1846 godine, u Kijevu, mladi univerzitetski profesor Kostomarov, sa nekoliko drugova stvorio je »Ćirilo-metodsko bratstvo, sa eiljem oslobodjenja i ujedinjenja svih slovenskih naroda u jedinstvenu 421novsku federativnu državu, zasnovanu na načelima najpotpunijih demokratskih sloboda. Već iz ovog vidi se da je oštrica ideologije ovog društva bila uperena protiv Austrije, Turske, Nemačke, a nikako protiv Rusije. Istina, dok je svaki slovenski narod u tu federaciju imao ući kao celina (Srbi, Hrvati, i Slovenci, sastavljali su Jednu državu), Rusija je raskomadana na 14 državic4; ali to nije bio izraz kakve mržnje protiv Velikorusa: oni su baš time dobijali veći broj glasova u federativnom savetu! 1 Malorusi su bili podeljeni u dve države. Uz to, opštedržavnim jezikom bio bi književni ruski jezik. Osim toga, Bratstvo Je tražilo slobodu misli, vere, reči, oslobodjenje seljaka, uništenje staleških privilegija, i carske vlasti. Na zahtev Austrije, Bralstvo je rastureno, a učesnici su kažnjeni.

Blago sunce liberalne vladavine Aleksandra II oživelo je svojim toplim zracima i maloruski pokret. Bivši članovi Ćirilo-Metodskog Bratstva, sa predstavnicima novih mnaraštaja, okupili su se oko časopisa »Osnova« (1861-62); ali sad više nisu imali onoliko opozicijonopg duha kao ranije. Lep san o sveslovenskoj federaciji po-

114