Nova Evropa

ništva i da zamene .po gradovima ukrajinske srednje škole ruskima, a da uspostave univerzitete sa ruskim nastavnim jezikom.

Od vremena Petra Velikog, Velikorusi sve više prelaze na industriju, zanemarujući zemljoradnju. U mnogim centralnim gubernijama sav je rad oko zemlje prepušten starcima, ženama, i odraslijoj deci. Malorus, naprotiv, najviše voli svoju njivu, i ceni samo rad ma njoj, ostavljajući zanat, čak i u južnoruskim gradovima, Jevrejima i velikoruskim došljacima; on šalje u grad, u proflivnosti sa Velikorusom, samo Јепи, iromu, tupoglavu decu, za koju ne smatra da je korisna kod kuće. |J vreme Rata za oslobodjenje, za Hetmana Hmeljnickog, Malorusi su prešli u masama na moskovsku, istočnu етапи Dnjepra, i ta su — pod zaštitom Ruske Države — zauzeli sve najbolje i najplodnije zemlje juga ruske ravnice; doprli su čak do Crnog Mora, do kavkaskih planin4, do Volge, a u zadnje vreme, kad se tu zalihe slobodne zemlje znatno smanjile, počeli su da se sele u zapadni i istočni Sibir i u centralnu Aziju. Na taj način, Rusija je u toku vekova postala svet za sebe, jedna uravnotežena ekonomska celina, čiji su se delovi uzajamno dopunjavali, a od čega su i Malorusi i Velikorusi imali podjednako koristi. Kad bi ove veze, stvorene stolećima, bile nasilno prekinute. Velikorusi ne bi samo izgubili potrošače svojih industrijskih proizvoda, nego i samu mogućnost da se bave industrijom, budući da se glavni izvori, iz kojih se ona snabdeva kamenim ugljem i čelezom (Doneoki i Dnjeprovski rejon), nalaze na južnoruskome tlu, a nafta u Kavkazu. А ne bi mogli da žive ni od semljoradnje, jer su prepustili plodnu crnu zemlju uglavnom Malorusima. ostavši sami na siromašnom pesku i glini. Malorusi bi od svoje strane izgubili na 130 milijona sigurnih potrošača svojih agrarnih proizvoda, čiji im gubitak ne bi mogli nadoknaditi nikakvi trgovinski sporazumi s drugim državama. Izgubili bi i ogromne rezerve plodnog zemljišta koje im još viože pružiti Rusija, a potreba za njima već se oseća. Osim toga, a to је najvažnije, »oslobodjenje« od Moskve Ukrajina bi morala da kupi po cenu robovanja tudjinu, koji bi je najradije podelio medju sobom: da i ne govorimo o propasti i raskomadanju političke moći najveće slovenske države, koja je toliko učinila za oslobodjenje svih slovenskih narod4, te koja — silom prilika — mora i u buduće ostati glavnim jamcem njihove slobode i političkog napretka. Najveće koristi od te države imao je u prošlosti, ı imaće ı u budućnosti, baš Maloruski Narod.

Dr. Pladimir Rozov.

126