Nova Evropa
svoje strane mapisao Glavnome Komesaru za emigraniska pitanja kod Lige Naroda, да — budući poreklom iz grada Kijeva smatram sebe Rusom i molim da mi tako mapišu i u pasoš. iz io sam dodao, da ne govorim samo u svoje ime, nego i u ime mnogobrojnih sunarodnika, koji ne žele da menjaju svoje nacijonalno ime, koje nije manje staro nego imena drugih narod4d. Čini mi se, da je Glavni Komesar primio na znanje moju izjavu; u svakom slučaju, nas Još nisu uvrstili u »Ukrajince«, te mi ostajemo Rusi. A nadamo se da ćemo ostati Rusi ı u buduće.
U tome je dakle sva suština Ukrajinskog Pitanja. Ako deo naših »rodjaka« želi da napusti svoje vekovno nacijonalno ime i zameni ga drugim, to je njihova stvar. Ali, mi to ne želimo: mi hoćemo da ostanemo pri svom starom imenu. A da bi vašim čitaocima to bilo još shvatljivije, uzećemo sledeći primer. Recimo, da bi nekim Hrvatima ili Srbima palo na pamet da se nazovu »Graničarima« (ruska reč »Ukrajinac« bliska je po svom muačenju srpskohrvatskoj reči »graničar«):; ko može da im u tome smeta? Ali ko sme da osporava ostalim Hrvatima i Srbima pravo, da ostanu pri svom imenu, koje nose od pamtiveka?!...
Medju onima, koji su se odmetnuli u »Ukrajince«, mi Rusi, koji smo ostali verni imenu svoga šireg zavičaja, oštro razlikujemo dve vrste ljudi: jedni, iako su proglasili sebe za »Ukrajince«, priznaju ipak da su se naši i njihovi preci uvek zvali Rusima (takav je bio, naprimer, pokojni Šeluhin: u jednom pismu meni, on se izražava otprilike ovako: »Moskva je ukrala naše rusko ime, zato smo primorani da se nazivamo drukčije...« U stvari, što se liče Moskve, tu nije bilo nikakve kradje, jer Moskovljani su isto tako Rusi kao i Kijevljani); ali postoji i druga vrsta: Io su oni »Ukrajinci« koji tvrde, da su naši preci tobože bili odvajkada baš »Ukrajinci«! Za ove su i ruski knez Sv. Vladimir, koji je krstio Ruse u X veku, i Bogdan Hmeljnicki, vodj ruskog naroda u borbi sa Poljacima u XVII veku, bili »Ukrajincić! Ovu drugu vrstu Ukrajinaca mi preziremo, jer ti »Ukrajinci« spekuliraju sa паrodnom neprosvećenošću i narodnim neznanjem. Ali će prosveta prekinuti njihove spletke. Zato mi glavnim orudjem wu borbi 5 ovim »ukrajinstvom« smatramo čiremje istorijske istine. Neka zasja sunce, da se gubi mrak!...
Pasije Šuljgin.
(S ruskog rukopisa preveo, Dr. PI. Rozov.)
131