Nova Evropa

потпуно слободни избори за органе локалне самоуправе, за уставо-

творне скупштине (сверуску и украјинску), и сваки пут — приликом гласања, свеошштег, директног, тајног, једнаког и пропорцијоналног, — око 80% свих предатих гласова пало је за

украјинске листе, док су остатак поделиле нацијоналне мањине. Дакле: историја, етнографија, језик, и народна воља, све то сведочи непобитно о томе, да је Украјински Народ жељан политичке самосталности.

Завршујући овај чланак, хтео бих још рећи, да у њему нисам могао да одједаред кажем све; а пишем га са нарочитим задовољством, будући да је намењен Србима и осталој нашој јутословенској браћи. Други Словени, без обзира на своју оријентацију и на своје политичко расположење, морају рачунати са постојањем четрдесет и више милијона Украјинаца на свету; превиђати такав крупан фактор, нарочито за једну словенску државу, не би могло да буде од користи. Да ли се то коме свиђа или не, ми постојимо и ми ћемо постојати... Наша браћа на југу нас ће лако схватити, јер су наши међусобни односи са Словенским Југом веома давни. К нама су долазили српски и хрватски емигранти: у Херсонштини створене су читаве српске колоније, од којих су између других водили порекло генијални тлумци браћа Тобилевићи, који су — под псеудонимима КарпенкаКарог, Садовског, и Саксаганског — створили и прославили украјинско позориште. У старој хетманштини сместили су се били Милорадовићи, који су основали већ украјински род грофова Милорадовића (од којих води порекло и аутор овог чланка). У тешке дане ХЕХ столећа многи су украјински интелектуалци хитали у помоћ Србима; а више својих сјајних чланака посветио је одбрани српских интереса велики украјински политички писац Михајло Драгоманов. У нашој последњој трагичној борби под Симоном Џетљуром, прославио се је као велик јунак и један Србин из Македоније, по имену Гавела, лекар по професији, којега су код нас звали »доктор« или »Сербин«: он је погинуо, опкољен у једној кући од бољшевика, и спаљен жив; о њему певају песме, бази као и о његову врховном вођи. Нека ово послужи као добар знак. У овом чланку само смо углавном поставили питање, у жељи, да читаоцима »Нове Европе« упутимо нашу искрену реч, о снази и правди украјинског покрета.

Проф. Александар Шуљгин (Париз).

(С украјинског рукописа превео Др. Ал. Јелагић.)

139