Nova Evropa

тада је добио безброј честитака из најзабаченијих кутића Украјинске Земље, у којима се славило Драгоманова, што је он »подигао украјински нацијонални покрет из области чисто литерарне и етнографске на ниво питања политичких и социјалних«, што га је »везао за проблеме нацијоналне економије и међународне правде«, што је »прогласио, да украјински нацијонални покрет не може да има будућности и да добије политичку моћ, док у Русији нема политичке слободе«. Дакле још његови савременици добро су схватили, да је Драгоманов захтевао децентрализацију Руског Царства и федерацију народа који састављају Европску Русију, која ће користити и самим Русима. Ускоро затим, Драгоманов је умро (у Софији, 20. јуна 1895).

Почетком ХХ века идеје Драгоманова усвојене су од свих украјинских странака Аустрије и Русије и положене у основу њихових политичких програма. Украјинска Нацијонална Странка, у Првој и Другој Думи, прогласила је автономију Украјине у Русији преуређеној на федеративној основи, на широким социјалним реформама. Исте тачке биле су примљене и од Украјинске Централне Раде на почетку Револуције 1917. Од своје стране, и аустријски Украјинци захтевали су преуређење Аустрије у федерацију народа с једнакошћу права и уједињењем целокупне украјинске територије (Источне Галиције, Буковине, и Карпатске Русије) у једну украјинску автономну област, Руска Револуција остварила је оба главна захтева Драгоманова: федерацију и социјалне реформе, али на начин да ниједан Украјинац не може на њих помислити без гнушања. Због тога су Украјинци, нарочито они у емиграцији, променили свој однос и према Драгоманову: њему се пребацује, да је био одвише русофил, те да је занемарио идеју украјинске независности. Али ови критичари немају историјске перспективе: несамо Драгоманов, него нико од његова нараштаја није ни сањао о независној Украјини! Али баш је Драгоманов био тај који је схватио, чиме се та независност може добити и сачувати; схватио, да су за то потребне све стваралачке снаге у самоме народу.

На крају, аутор подвлачи високи идеализам и политички морал Драгоманова, чије су омиљене максиме биле: »Чиста ствар тражи чисте руке«, и »Ни најбољи циљ не може оправдати лоша средства«.

Д. Дорошенко.

149