Nova Evropa

Када је на Украјини формирана прва украјинска влада, још чисто обласног карактера, т. зв. »Генерални секретаријат«, у саставу његову било је установљено и место Генералног Секретара за међународне односе, на које је место постављен професорски приправник са Петроградског Универзитета, иначе члан Централне Раде, Алексанцар Шуљгин. Њему су додељени помоћници за питања великоруске, јеврејске, и пољске мањине. А када је, новембра 1917, проглашена Украјинска Народна Ре-

публика, те изабрана прва Влада те Републике, у њу су ушли као представници главних мањина, у рангу самосталних тенерал= них секретара, т. ј. чланова Владе —: генерални секретари за питања великоруска (Димитрије Одињец, одличан правник и наставник виших школа у Петрограду, иначе пореклом Украјинац; потомак једне знамените козачке фамилије), за питања Јевреја (М. И. Зиљберфарб), и за питање Пољака (Мицкијевић). Јевреји су одвајкада имати своје општине и у огромној су се већини потпуно јасно одвајали од осталог живља; њихов секретаријат, у коме су прву реч водили јеврејски социјалистиреволуцијонари, израдио је био законе о нацијонајено-персоналној автономији, о стварању и уређењу нацијоналних општина, и чини ми се —- чаки о сазиву јеврејске нацијоналне скупштине на Украјини. Гррва два закона објављена су и у службеним новинама; а закон о автономији предвиђао је да се остварују, као јавноправни колективи, нације (мањинске): великоруека, јеврејска, и пољска. За друге нације предвиђала се такођер автономија, ако ју затраже најмање десет хиљада пуноправних украјинских грађана дотичне народности; у закону су поименично наведене. ове народности: Румуни; Немци, Татари, Белоруси, Бугари, Чеси, Срби, и Грци, а предвиђено је да се евентуално може појавити и још нека нација. Међутим се. ниједна није јавила; а Срби већ одавна нису више ни постојали на Украјини. Најкомпликованије је било такозвано »Великоруско питање«, и најтежи задатак пао је у део дотичном Генералном Секретару, ускоро »министру« (са прогласом потпуне самосталности Украјине чланови Владе добили су титулу народних министара, па су Одињец, Зиљберфарб, и Мицкијевић задржали своје портфеље све до државног удара хетмана Скоропадског), »Великоруско. министарство« имало је да се брине о правима Руса, чији број није био мален на Украјини; овамо су спадали и градски становници

(буржоазија, припадници интелитенције, чиновништва и радни-

151