Nova Evropa

Неки чланови Устава тицали су се и мањина, гарантујући им потпуну једнакост и равноправност и чувену »нацијоналноперсоналну автономију«. Јевреји, чини ми се, успели су да прогурају заједно с Уставом и неке своје специјалне законе и захтеве. У међувремену, у кулоарима, водили су се живахни разговори 0 догађајима, док је сам председник Грушевски, као некаква тратична фигура, са тешким мислима исписаним на липу му, ходао ћутећи у једној соби горе-доле. Усред већања, одједаред је прекинута електрична струја, и настала је паника, те умало да се није поновила сцена Осамнаестог Бримера када су, приликом државног удара Наполеонова, француски законодавци поскакали кроз прозоре разбијајући стакла. Украјински законодавци, на срећу, то нису успели да учине, јер се светлост опет запалила. Али се тада завршило већање и донесен је декрет да ће се Украјинска Уставотворна Скупштина, изабрана јануара месеца, састати на дан 12. маја. Она се није никада састала...

Када сам излазио из зграде Парламента, владине страже већ није било: она је одступила у доњи град, гле је касније разоружана. На улицама, сасвим празним, већ су били излепљени плакати хетмана Скоропадског. Са његовим доласком обустављен је оваки рад мањинских министарстава: министри су отпуштени, 2 остало чиновништво, ако је и задржано у служби, није имало шта да ради. Изгледа да су једино јеврејске општине и даље ра диле, јер су имале дубљег корена у традицији; али је далекосежна општа организација и код њих замирала. Након свакојаких колебања, Хетманска Влада је — са свим гласовима против једног (Министра Вера, проф. В. В. Зјењковског) — укинула Закон о нацијонално-персоналној автономији, као и све с њим везане на редбе, те је ликвидирала коначно сва мањинска министарства, отпустивши њихово чиновништво. Тако се свршила епизода, односно прва етапа, увођења на Украјини нацијоналне автономије. Али је сам покушај принципијелно био значајан, и вредело би да се подробније проучи, и прикаже. За време Директорија васпостављено је Јеврејско Министарство, док су великоруско и пољско остали укинути; али је и јеврејски Министар играо сасвиу споредну, да не кажемо жалосну, улогу, —- уместо »нацијоналноперсоналне автономије« Јевреји су у грађанском рату добијали батине, а често и куршуме...

Др. Алексије Јелагић.

154