Nova Evropa

Прије него што донесемо текст овог извештаја, вреди још навести и мишљење Г. Пфефера, како је настало прогањање ђака у Тузли, одмах после Атентата. Ево шта он, у том погледу, каже: »На почетку истраге, Недељко Чабриновић споменуо је, да се био препао кад је, стигавши у Тузлу из Београда пред Атентат, сазнао да се ондје налази предстојник Михалић (МаћаНел), који та је познавао још од прије, из Сарајева, па се зато Чабриновић, који је чекао на Принципа и Грабежа, у Тузли крио, увјерен да би га Михалић, ако би га спазио, дао затворити. Кад је онда Чабриновић у истрази признао, да је у Тузли ноћио код Стевана Ботића, кому је донио био писмену препоруку од Трифка Грабежа, ја сам одмах наредио да ми сен Ботић доведе, али сам овога пустио на слободу увјеривши се да он иначе није у вези с Атентатом. Михалић међутим, који је трећи или четврти дан послије Атентата сазнао, да су Принцип, Грабеж, и Чабриновић прошли кроз Тузлу, а да он — иако је био тамо — о томе ништа није чуо ни видио, стао. је бјеснити, и тад су по њеroBy налогу почели хапсити ђаке и проводити преметачипе. Тако је он први наредио и да се поведу извиди противу ђака, а и противу професора, које су били одали некоји од колега; па је тако, касније, настала и позната истрага противу Тугомира Алауповића, директора Тузланске Гимназије... Ја лично, као судац-истражитељ у Сарајевском Атентату, био сам мишљења, да све те омладинце треба оставити школским властима, да их они казне за њихове изгреде, па је то моје мишљење спочетка био прихватио и Шеф Судства (Хмијељевски); али, послије изјаве Васе Чубриловића од 25. јула 1914, он је измијенио своју одлуку и одредио да се противу свих Ђака подигну судске истрате. Тако је дошло до великих истрага и троцеса противу ђака средњих школа у Босни, године 1915, и то: 3. марта, у Бањој Луци; 12. маја, у Мостару; 21. јуна, у Сарајеву; и од 13. септембра до 5. октобра, у Бихаћу, против 41 ђака и 3 професора Тузланске Гимназије и Трговачке Школе. У овом последњем процесу изречене су тешке пресуде, на много година тешке робије, па чак (једна) и на смрт вјешањем. Ја као судац нисам судјеловао у тим процесима; али су зато ипак, послије Рата, многи омладинци баш мене окривљавали за те истрате и пресуде!.. « Толико 1. Пфефер; а сад ево како гласи докуменат (у преводу) који смо од њега добили (и превод је Пфеферов):

206

= ==