Nova Evropa

одржавали су своје сједнице, већ према приликама, било у становима појединих чланова (напримјер Лазара Ђукића), било по јавним локалима, а нарочито у кавани званој Бука (у Бука улици), или у природи (напримјер, у Гају, на пољани, близу павиљона за луђаке, на Бенбаши, на Хриду, и т. д.). Као знак припадности потајном удружењу служиле су кокарде у српско-хрватско-словеначким бојама, као и прстен на руци, или игле за кравате са мртвачким главама.

Програм, који је био основом потајној организацији, називао се: »Прва редакција општег програма за омладински клуб, Народно Уједињење«. Један примјерак тога програма нађен је код препарандиста Ибрахима Фазлиновићау Љубушком; други је извадак из једне књиге коју је пронашао владин комесар за град Сарајево и која се налази међу списима Окружног Суда у Сарајеву. Оба преписа гласе једнако; а тај програм (>Народно Уједињење«) саставио је, као што је прије споменуто, неки Димитрије Митровић (Митриновић); а, по другим наводима, потиче он од у Београду умрлог свеучилишног професора Дра. Јована Скерлића. Исти је, како кажу, објелодањен и као уводни чланак у првом броју омладинског листа »Вал«, у Прагу.

Програм расправља, у надуваним фразама, о уједињењу Срба, Хрвата, и Словенаца, како у културном тако и о политичком погледу. Први дио садржи, у прилично нејасним ријечима, начела рада за културно уједињење споменутих народних огранака, и то »развијањем нацијоналне енергије, религије, и нацијоналног оптимизма«: даље, »пропагирањем ндеја, координације, кооперације, и концентрације свих народних снага међу југословенском омладином, без обзира на политичке државне границе, — од Скопља до Љубљане и од Цетиња до Новог Сада — а има за темељ доктрине радикалнога демократизма«. За главну догму проглашује се начело: »Да се не даје замислити нацијонална култура без нацијоналног уједињења. А за ово је потребна нацијонално-јединствена држава«. Постављањем ове максиме прелази се у програму на чисто политичко поље. Задаћа је Удружења, пропагирати идеје суверенитета српско-хрватског народа У једној јединственој држави, основаној на слободарским принципима. Удружење осуђује садању парламентарну борбу словенских племена и захтијева да се тежиште борбе пренесе изван парламента јачањем нацијоналне свијести,

нацијоналне снате, им нацијоналне воље, као и остварењем нацијоналне само-

одбране радом, трпљењем, и пожртвовањем.

Конкретни програм Удружења садржи начела узета дијелом из социиз нацијоналних програма. Али је очигледна и при“ мјеса чисто словенског карактера, као принцин »борбе против деструктивних туђих уплива на словенске елементе, а поготово оглашена борба против анаштва«. Нацијонална офанзива у одбрану а има се проводити духовним и матеје појединих чланова, да раде на

јалистичких, а дијелом

германизма, помаџаривања, и талиј појединих распарчаних дијелова народ ријалним средствима, и т. д- Дужност личној обнови у смислу нацијоналнога програ за нацијоналне жртве, те да буде у себи витешки дух и радост на борбу за нацијоналну ствар. — Прва редакција овога програма доцније је, кажу, али није било могућно прибавити при-

ма, на властитом васпитавању

добила коректуре, односно измјене; мјерак било које друге редакције.

210

Ен