Nova Evropa

jamčeno i osigurano mesto medju narodima, mora biti omogučen najslobodniji autonomni razvitak«. Zatim predlaže ujedinjenu i slobodnu Poljsku, restauraciju Srbije, Crne Gore, i Rumunije; a u četrnaestoj tačci predlaže Ligu Narod3. Na kraju poruke veli Vilzon, da će зе boriti do kraja za svoje ideale, da želi da dodje do trajnoga mira, a takav mir može se ostvariti jedino ovakim programom. Bio je tvrdo uveren da će njegovih Četrnaest Tačaka doneti Evropi mir, napredak, i blagostanje. Да Svetski Rat mislio je da je zadnji rat; a u budućnosti gledao je Ligu Narod4 kako sama i bez oružja upravlja Evropom.

Pod Masarikovim uticajem Vilzon je izmenio onaj deo svoga programa koji se odnosi na Srednju Evropu, i to u korist malih narod4. Kada ga je Masarik uveo u suštinu srednjoevropskih nacijonalnih pitanja i obavestio ga O pravom stanju stvari u Austro-Ugarskoj, onaj isti Vilzon koji je još u decembru 1917 — pred objavu rata Austro-Ugarskoj rekao u Kongresu, da Amerika nema namere oslabiti ili preuredjivati Austro-Ugarsku, te koji je još i u svojih Četrnaest Tačaka bio za integritet Austro-Ugarske, dao je izjaviti preko Lansinga (29 maja), da vlada Severno-američkih Državš prati sa simpatijom aspiracije Čehoslovaka i Južnih Sloven4 za oslobodjenje; a kasnije (28. juna), da vlada Severno-američkih Država stoji na stanovištu potpunog oslobodjenja Sloven4 ispod Austro-Ugarske i nemačke prevlasti. Masarik, jedan od najboljih poznavalaca srednjoevropskih pitanja, doveo je u red Vilzonovih Četrnaest Tačaka.

Idealu Prusko-Austrije stavlja Masarik nasuprot ideal Amerike. Borba medju njima je, kaže, borba mraka i svetlosti, nasilja i pravde, Srednjeg Veka i napretka, prošlosti i budućnosti. Pangermani kažu da sila stvara pravo, a Amerika veruje da pravo stvara silu; Amerika je ušla u rat, kaže Masarik, s demokratskim idealom, a ne kao Pruska, da osvaja. Velika je razlika izmedju nemačke Centralne Evrope i svetske organizacije kako ju shvaća predsednik Vilzon, kojemu je »kao stručnjaku u političkim znanostima i u istoriji zapala velika istorijska zadaća, da formulira politička načela Novog Sveta, kojima će biti rešeno nesamo Istočno Pitanje nego i svi politički problemi«. Masarik ističe potrebu kulturne sinteze, a ne prevlasti jednog naroda nad drugim.

9