Nova Evropa

i Venezuele, razvili — pored električnih centrala — i svoje osnovne industrije (kao što su tekstil za Braziliju i Argentinu, bakar za Čile, i t. d.). Usled nedostatka kapitala, one taj proces privrednog razvoja bez strane pomoći ne mogu da obave normalnim već samo jako usporenim tempom, tako da i pored sveg svog prirodnoS bogatstva sve većma Zaostaju iza industrijskih zemalja, pa su upućene na strani kapital, kod sadašnjeg stanja stvari uglavnom na kapital Sjedinjenih Država. Postoji doduše izvesna opasnost od

stranog uticaja, ali se ta opasnost lako daje izbeći dobrom ·

organizacijom kontrole iskorišćavanja svojih prirodnih bogatstava i upotrebe stranog kapitala; i tu, kao na svim poljima privredne delatnosti, najbolje brane leže u dobrim zakonima i u njihovoj pravilnoj primeni, putem dobrog sudstva i dobre administracije.

Medjutim su nacijonalističke težnje, koje su bile ujedno pobuda za promene privrednih uslovi i privredne politike, prouzrokovale često znatne teškoće u pogledu prilagodjivanja, jer je valjalo dovesti u sklad potrebe nacijonalnog privrednog razvoja sa preimućstvima medjunarodne saradnje. Za S. A.D. te se teškoće, osim uskraćivanja izvesnih prav& u svojstvu poverilačke zemlje, uglavnom sastoje iz potrebe stalnog. podešavanja pojedinih osnovnih industrija prema promenama uslov4, koje se javljaju sve više i kod latinsko-američkih država. No, budući da su Sjedinjene Države bogate nesamo raznim proizvodima već i velikim iskustvom, racijonalnom organizacijom 1 пајтодетијил mašinama, njihove se teškoće smanjuju naporedo sa napretkom poboljšanja njihove proizvodnje, i sve većim Prilivom novca i kapitala, dok se teškoće držav4 Latinske Amerike — sa Jako ograničenim brojem proizvod4 i sa sve manjim mogućnostima prilagodjivanja promenama u Drivrednim uslovima svetskih tržišta, te usled ratnih i drugih zapleta — sve više povećavaju.

Prema privrednoj strukturi i prema proizvodnji pojedinih zemalja američkog tla na jednoj, a prema mogućnostima amerikanskih i svetskih tržišt4A, naročito posle početka rata, na drugoj strani, spoljna se trgovina američkih država sve većma razvija u pravcu medjusobne razmene dobara, i to sirovina država Latinske Amerike sa Severnom,

37