Nova Evropa
У свом трећем чланку, Велс поставља на дискусију трећу и четврту тачку свога Нацрта, настојећи да образложи демо“ кратско схватање закона. »Врло скромно али одлучно« — каже он за четврту тачку — »овде се удара на струје и силе нашега доба које рапидно растурују клицу лудила кроз цео наш људски живот... Све је теже одржавати духовну равнотежу и неуступати пред навалом очајања... За љубав обнове и модернизовања људске цивилизације, треба обуздати то претерано стављање ван закона властитих суграђана, на које се подозрева као на велеиздајнике или на револуцијонаре, или као на туђинце у нашој кући, па све то треба усмерити и повратити у оквир човечанских права...«
Пошто су многобројни критичари и читаоци, у идућим бројевима »Дели Хералда«, изнели своје погледе на прве четири тачке Нацрта, Велс је поставио своју пету и шесту тачку — о општем наслеђу и о слободи мишљења —, да одмах затим изнесе и остале четири тачке: о слободи занимања, о слободи трговања, о правима власништва, и о слободи путовања Да би могао слободније говорити што мисли и одговарати својим критичарима, Велс је предао председништво Одбора лорду Сенкију, а сам је остао тек обичан члан.
Стављајући пету и шесту тачку на дискусију, Велс скреће пажњу читаоцима на социјалне функције, о којима је у њима реч, а које нису задавале бриге владама и званичним факторима све до у новија времена, будући да се је раније сваки појединац — у привредном погледу — старао сам за себе и за своје најближе. »Зарађивање круха« била је приватна ствар, — свако је тражио и бирао сам себи посао и запослење, без обзира на државу и јавне установе. Данас је то сасвим друкче; трговање и запосленост, производња и издржавање, спадају сада и те како и у оквир државних и јавних интереса... На сваком кораку у правцу консолидације власти« — каже Велс — »видимо како независности појединца прети опасност, и након сваке фазе ове политичко-социјалне борбе, обе се силе — консолидација и независност — споразумевају и стварају компромис... « Тако је социјализам наметнут целоме свету, па ће му се и најконзервативније бри“ танске политичке странке и масе морати покорити: »Уклањање одстојања и свеобухватни развитак моћи у свету, у току
61