Nova Evropa

То би били, колико сам обавештен, први сукоби мостарске гимназијске омладине с влашћу, и прво њезино организовање. Литерарни рад разумљив је сам по себи; политичко кретање било је, како видесмо, у вези са почетком црквеношколске борбе за аутономију. Г. Владимир Лебедев наводи и један вањски потицај, који да је дошао мостарским гимназистима у лето 1896 од другова из Сарајева, кад је тамошње тајно ђачко друштво »Српска Свијест« (основано претходне јесени) послало у Мостар први (и једини) број свог литографисаног органа, названог истим именом»). Г. Трифко Кујић сећа се тајног литерарног друштва »Бранк о«, које су имали Срби гимназисти ваљда негде иза тога. Први председник био нам је, каже, Вукан Круљ; а састанци су се држали у некој изби те угледне трговачке куће. Имали су и неку своју књижницу, од књига које су им највише поклањали грађани. Упражњавали су, разуме се, и песнички позив, те су покретали и своје литографисане новине. Али их неко проказа, те они новине спалише, а печате закопаше у земљу.++) При оснивању једне, ваљда те, библијотеке истакли су се, како ме обавештава Г. Божидар Зечевић, нарочито Марко Грђић и Миле Иванишевић, чији су очеви имали веће своје библијотеке. Ово би дакле била два узастопна залета мостарских

ђака, један око 1896, други око 1900. О трећем знам по властитом суделовању.

Године 1904, почело се опет оснивањем књижнице, где се, поред Грђића, највише трудио Димитрије Митриновић, најутицајнији наш друг. Овај пут, била је то релативно добро снабдевена библијотека, нацијонално пробрана. У филозофској области, на првом су месту стајали, дабогме, Дрепер, Мил, Бекл, Божа Кнежевић. Ми смо врло ревносно читали из ње, тако да смо се мало (по дужности) или нимало служили званичном школском књижницом. Негде тада, 1904 или 1905, основано је и литерарно друштво »Матиц а«, опет око Митриновића. Он нам је предавао поглавито из филозофије и био наш главни критичар и песник. Ту се најпре окушао и

") в. »Политику« од 8. 1Х. 1936.

"") Потврдио ми је Атанасије Шола, онда један од стубова у мостарским »Гуслама«, да се сећа хектографисанога листа мостарских гимназиста, и да је још негде сачувао један примерак.

| |