Nova Evropa

Светски Рат, један се водио и против осморице мостарских ученика, уз два грађанина (осуђених од 1 до 12 месеца): суд је нашао да је и код њих постојало, као и иначе по Босни, удружење »Српско-хрватска нацијонална омладина«, чија су правила била по узору на правила друштва »Народно уједињење« у Београду. Један огранак, и једна посебна »српскомуслиманска организација«, нађени су у Требињу. Већ пре тога (у априлу 1913) одговарали су пред судом сарајевски гимназисти из Херцеговине Пјанић и Љубибратић, што су тамо нешто агитовали и наговештавали долазак »црних људи«, т. ]. комита, при чему се код нас нашао онај програм београдског ђачког удружења. Као што су сарајевски омладинци иступили против туђинских натписа и фирама, тако су и мостарски против немачких позоришних представа.“) О томе иступу, 1914 године, где су суделовали гимназисти из нижих разреда и ученици трговачких школа уз повике и певајући »Хеј Словени« — при чему су их официри, војници, и полицајци веома изударали —, реферише Душан Кујунџић (у јунском броју прашке »Југославије« у напису датираном 12. јуна, дакле такорећи уочи Атентата), приказујући прилике на Мостарској Гимназији врло црним бојама. Услед сукоба, велик број ученика 4. и 6. разреда уклоњен је из завода, услед чега је опет дошло до физичких напада појединих ученика на неке професоре и на самога директора. Срби и Хрвати наступају углавном заједно, пише референт, али Муслимани да су у већини уверени у посебне интересе- свог елемента: и потпуно непријатељски расположени према тим бунтовним друговима нацијоналцима: »Омладина је сва наелектрисана«, вели се ту, и тај чланак добар је податак о атмосфери из које се излегао и Сарајевски Атентат, само што је тамо, у Сарајеву, атмосфера сукоба била још знатно тежа.

%) Немачке позоришне дружине, које су у Сарајево свраћале редовно, чак тамо од Осамдесетих Година, ређе су одлазиле до Мостара. »Као први директор« учинио је такву посету Мостару, са својом трупом, Берла 1891 године. О нацијоналистичком иступању омладинаца при по. зоришним претставама налазимо један податак у »Босанској пошти« 1896; она се жали како средњешколци, на представама Ћирићеве дружине у Сарајеву, »дижу ларму« са галерије чим наиђе какво место »које

се у извесном смислу може тумачити«. В. »Возтивесће Рогк« од 14. ХЛ. 1891 и 3. XI. 1896.