Nova Evropa

хом, слика из Двора показује извјесне разлике у стилу, па неки познаваоци мисле да би ауктор композиције могао бити неки други мајстор). Слику »Венера и Адонис« набавио је у Венецији каноник Брња Соркочевић (1696) за 380 млетачких дуката. Најстарија међу изложеним сликама била је слика Св. Влаха, рађена на дрву у ХУ вијеку (у стилу иконе).

Изложено је још једно »Кристово крштење«, и то из Сотгер!о-ве школе. Ова слика, премда већ 200 година у Ду: бровнику, јер постављена на слабом мјесту у Катедрали, била је скоро непозната. Слику је 1713 године, из бивше капелице Миха Працата на Лопуду, пренио у Дубровник натпоп Катедрале Серафин Бона, па је тај чин натпопа Боне, који је настојао да што љепше украси дубровачку Катедралу, изазвао велику аферу, која је свршила тако што је ревни натпоп папинском булом био — изопћен из католичке цркве; касније је екскомуникација повучена, али слика је ипак остала у дубровачкој Катедрали!...

Међу највриједнијим сликама на изложби био је ренесансни триптих фламанске школе (ХУ вијек), који се иначе чува у Катедрали. Тај триптих носили су собом поклисари Дубровачке Републике на својим путовањима по страном свијету, употребљавајући га као кућни олтар.

Уз ренесансне и барокне радове талијанске, шпањолске, фламанске, и енглеске школе, међу којима је било неколико одличних портрета непознатих племића (из колекција Бона, Гради) као и композиција (из колекција НаЏет-РисНе), Уцовић), изложено је и 12 Буковчевих портрета дубровачких личности, те 6 Медовићевих радова, а коначно и двије слике младог сликара Франа Шимуновића, рађене ту скоро у Дубровнику. Неке слике историјског значења уједно су и одлични сликарски радови, као напримјер један од два изложена портрета Цвијете Зузорић, један од два портрета Руђера Бошковића, портрет дубровачког адмирала Жупана пл. Бона, те портрет пјесника Ђива Ф. Гундулића, који је био заборављен код насљедника те сада изнова препознат (према једној литографији из 1841 године). Искључиво културноисторијску вриједност имају портрети: Марина Геталдића, названог »Бете«, математичара и физичара свјетскога гласа, пријатеља папе Урбана УШ и чувених учењака свога доба;