Nova Evropa

бути. У стратешком погледу, кажу, ратне луке у Еритреји довољно су осигуране; а у привредном погледу Италија се све више ослобађа ове француске луке. Прошле јесени завршили су Талијани сјајну аутомобилску цесту која води из Адис-Абебе у Асаб на Црвеном Мору и преко те цесте врши се сада скоро сав абисински промет. Њихова је намјера, да бојкотом француске жељезнице Џибути-Адис Абеба осуде ово подузеће на вегетирање, те тако натјерају Французе да им га одступе уз повољне услове. У империјалном возном реду, овој се великој жељезници, којом се путује скоро два дана и двије ноћи, придаје мањи значај него и најкраћој аутомобилској прузи. Француски Сомали, који су Талијани тражили још у Версају, не представља више за Италију ону вриједност коју за Французе, којима чува пут у Индокину и Мадагаскар.

Већ овај фрагментарни преглед талијанских тежња и ревиндикација, које се службено никако ближе не одређују, доказује, да су сва ова питања и те како комплицирана и тешка за рјешавање, јер додирују ствари и проблеме у вези са доминацијом у свијету. Највећи талијански пријатељ преко Алпа, Лавал, ријешио је био у своје вријеме на компромисан начин многа отворена питања; али никада није дошло до њихове ратификације, док напокон Италија није отказала споразум и ставила сва питања поново на дневни ред. Као у Либији, тако Италија скупља велику војску и у Источној Африци, да би ова била у стању да се сама брани. Али се зна, да и Савезници прикупљају велику војску у Тунису, у јужном Алжиру, у екваторијалној Африци, Египту, Судану, и у Кенији, којима су талијанске колоније сасвим опкољене. За источну савезничку војску се је досада, према вијестима с Оријента, сматрало, да има да служи у случају потребе за испуњење савезничких обавеза према Турској, Грчкој, и Румунији, те да је према томе у првом реду намијењена одбрани од евентуалне њемачке или совјетске акције на Балкану, мада се није заборавило ни на првобитни протуталијански значај Анкарског Пакта. Међутим се сада, према извјештајима дописника свјетских листова који отуда стижу, може претпоставити да је »Веганова, војска«, како ју обично називају, уперена у првом реду против Италије, те да јој је главна задаћа, да брани Суец, Египат, и Судан, од могућих талијан-

155