Nova Evropa

2) У самом тексту приказа, г. уредник вели, да је први део моје књиге објављен »већ, ... пре годину дана, на талијанском«, што је тачно; али у једном савесном приказу требало је означити, да је први део моје књиге »Разговори са Гуљелмом Ферером« био у ствари написан за ово београдско издање моје књиге, како то стоји »дословно« штампано на полеђини унутрашње насловне стране талијанског издања: >Т Colloqui con Guglielmo Ferrero sono stati scritti per il libro di Bogdan Raditza: „Susreti s Kvropom”' (Inconiri con FEuropa), che sara publicato dalla Casa Editrice Geca Kon — „Kosmos — di Belgrado«.

3) Да »Нова Европа« није у књизи »нигде, баш нигде« споменута, није тачно, будући да је она споменута. на четири места, и то на странама: 517, 521, 522, и 534, т. ј. онде где је цитирање »извора« наметала библијографска нужда.

4) Овој изјави приложен је фото-препис уредникова писма од 5. ТУ. 1939, са »дозволом«.

Женева, 1. маја 1940.

Богдан Радица.

На ову »изјаву« одговорићемо — укратко, уколико јен то потребно, — следеће:

Ad 1) Когод прочита ону нашу напомену под цртом видеће, да се на случај Г. Радице односи онај део прве реченице који гласи: »... или позајимање из нашега листа без ознаке извора«; то следи и из текста у самом приказу где смо ставили звездицу за напомену, као и из друге реченице у напомени (да се нигде у књизи не спомиње, и »не наводи као извор«, »Нова Европа«). Друго је дозвола за прештампавање, а друго је навођење извора; дозвола не лишава писца дужности навођења извора. Г. Радица овде брка те две ствари. Навођење извора је морална обавеза, која се претпоставља (осим кад се изречно дозвољава прештампавање и без ознаке извора, као например код ратне пропаганде); изостанак ознаке извора може сваки читалац и критичар опазити и утврдити, и писцу замерити. Напротив, дозвола прештампавања — »copyrighte — интерна је ствар између писца, односно његова издавача, и власника или уредника часописа из којега се нешто прештампава; она дакле почива на њихову личном односу, па може бити формалност, а може имати и материјалну подлогу (ово друго биће случај — ако се не варамо — и код књиге Г. Радице, где на полеђини насловне стране пише јасно: »Сва права штампања и прештампавања за Југославију има искључиво Геца Кон А. Д. — Београд«).

158

пре пен