Nova Evropa

У мјесецу јулу 1908, Настић је боравио у Пешти, гдје је био са новинаром Изидором Штајнхартом, земуским — односно београдским — дописником листа »Рле Деж«. У Пешти је довршио писање књиге »Етаје« и дао рукопис у штампу. Тада је направио факсимиле Статута и других докумената, које је приложио књизи; а оригинале је дао на чување Штајнхарту, који их је однио са собом у Земун. Књига »Епаје« је изашла из штампе, како рекосмо, 30. јула 1908 (прво издање), па је тога дана Статут могао бити познат аустријским властима. Кад је почело хапшење истакнутих Срба у Хрватској, пошао је Државни Одвјетник из Загреба (Ассиг«Е!) У Земун, да тамо прикупи податке о везама осумњичених са Београдом. У Земуну се састао са Штајнхартом, који му је том приликом — без Настићеве приволе — предао оригинале докумената, међу којима је био и Статут. Тако су, дакле, према Настићеву исказу, ови документи доспјели у руке аустријских власти.

Ни на Процесу у Загребу, а нити у цјелокупној опсежној литератури о Велеиздајничком Процесу и о Бомбашкој Афери, није изнесен ниједан доказ којим би се утврдило противно од онога што је на суду изнио Настић. Тек године 1927 штампао је споменуту своју брошуру Стево Лопичић, у којој је изјавио, да је Јанко Вукотић предао Статут барону Куну на Цетињу, још истог оног дана када га је он из Зеленике донио и показао Дру. Томановићу и Јанку Вукотићу. Позивајући се на ово свједочанство, Јован Ђоновић каже, да је књига изашла »неколике године прије смрти Јанка Вукотића; и да овај није њезине наводе никад демантирао; а да је то учинио, »уверен сам« — каже Ђоновић — »да бисмо и јавност и ја сам били готови да поверујемо да је генерал у праву«. Генерал заиста није демантирао причање Лопичићево, али из простог разлога што је његова књига изашла у мјесецу јуну 1927, а Јанко Вукотић је умро фебруара, на неколико мјесеца прије њезина изласка. Лопичићеве тврдње нису остале без демантија. У »Записима« (за април 1980) Др. Никола Јерговић, у чланку »Масарик и Црна Гора«, цитира Лопичићеву изјаву као вјеродостојну. Побуђена тим, Милица удова Јанка Вукотића обратила се писмом бившем Аустријском Посланику на Цетињу, барону Оту фон Куну, и замолила га је да потврди или оповргне Лопичићево

193