Nova Evropa

Књиге и листови,

Монографија о Дру. Светиславу Касапиновићу.

Онај који ове ретке пише сећа се с великим задовољством многобројних часова што их је, управо од свога детињства па све до почетка Балканскога Рата, провеољу кући и у друштву Дра. Светислава Касапиновића, водећи с њиме дуге разговоре, прво као ученик и поштовалац, а касније као млађи друг и истомишљеник. У ствари, држим да сам ја био — по годинама — најмлађи пријатељ Дра. Касапиновића, с којим се он упуштао у политичке разговоре и коме је причао о својим доживљајима у догађајима недавне прошлости, те о својим везама и сусретима с нашим познатим јавним радницима. И с мојим оцем био је друг и пријатељ, и долазио нам је често у кућу. Мој млађи пријатељ, Др. Миховил Томандл, тада још није био у Панчеву, а после Светског Рата нисам опет ја више био у ономе крају, па тако он није ни знао за моје односе и везе са Светиславом Касапиновићем док је радио на монографији коју је недавна објавио“); а штета, јер сам му могао дати још који добар податак, па можда и писмо, из оног времена. После Рата, видео сам пок. Касапиновића само у два-три маха: био је већ стар, преко осамдесет година, и озлојеђен због аграрне реформе и држања наших власти лично према њему (види »Нову Европу« од 11. октобра 1922, страна 151/152); ускоро је ин умро, а ја сам се још пре тога настанио био стално у Загребу. Можда је баш то најслабија страна иначе одличне књиге вреднога Дра. Томандла: што није лично познавао јунака своје монографије; или га је упознао тек у његовим старијим годинама. Али је зато он нашао изворе из прве руке и послужио се аутентичном грађом коју су му сродници покојникови и панчевачке јавне и црквене установе ставили на располагање, па је успео дати необично жив портрет, са политичком позадином и друштвеном средином онога доба, сачувавши тако — како каже Васа Стајић у свом предго-

%) »Др. Светислав Касапиновић — Прилог нацијоналној и црквено-политичкој историји Срба у Војводини — Написао Др. Миховил Томандл, са предговором Васе Стајића — Панчево, „Напредак' — 1940.«

301