Nova Evropa

Међутим, отсуство »Нове Ријечи« и Г. Вилдера осећа се и те како у редовима оних који још имају храбрости да се у јавности признају демократима и да се залажу за своја уверења; и ми отворено признајемо, да би и нама и ствари у овоме часу често добродошао искусан истомишљеник и друг на перу. Изнећемо ево одмах још једну актуелну појаву, карактеристичну за изопаченост прилика у којима живимо, о којој би »Нова Ријеч« и њезини покретачи били можда позванији да говора него ми, иако се тиче целог нашег друштва, а поготово наше штампе и наше јавне речи, и у Загребу и у Београду. Реч је о недостојној кампањи која се у последње време — поводом затварања слободно-зидарских ложа од стране власти — свакодневно води у ступцима неких београдских и загребачких дневника.

»Нова Европа« није никада стајала уз слободне зидаре, нити је имала с њима везе“); напротив, као што је добро познато нашим читаоцима, одувек смо, и врло оштро, осуђивали сваки тајни и закулисни рад, ма који били његови циљеви или мотиви и ма с које стране долазио. Али данас, на очиглед ове кампање, не предомишљамо се ни за часак да узмемо у заштиту слободне зидаре — и као установу, и као личности, — од њихових нападача и клеветника. Довољно смо обавештени о раду масонских ложа и њихових чланова, да можемо мирне душе пред нашом јавношћу изрећи суд: да не сматрамо слободно зидарство, као установу или удружење, штетним или опасним за државу или општи поредак, а још мање чланове ложа као »смутљивце«, »гангстере«, »олОШ« и т. д., како их данас свакодневно називају неки наши новинарски »колеге«. Напротив, уверени смо и знамо, да су се слободни зидари често залагали за веома корисне и родољубиве покрете и потхвате, те да међу њима има појединаца

#%) Круже неки апокрифни спискови с именима слободних зидара, У које су погрешно унесена — хотимично или нехотично — имена нашег уредника и неких његових другова и сарадника. Неки људи и неки кругови, из буди којих разлога, упорно понављају ову легенду, иако смо у »Новој Европи« у току година — уз оно што пишемо и што свако може да оцени — неколико пута и изречно порицали њезину основаност. Не пада нам на ум, да дајемо бомбастичне и неукусне изјаве, као неки наши јавни радници. Злонамеран човек не зна за поштену реч; па шта се ту може учинити, да се обескрепе његове лажне тврдње и да му се запуше уста2!...

261