Nova Evropa

болестан — дошао са Стаљином у сукоб, изазван његовом неискреношћу у ствари притужбе старог грузијанског бољшевика Мдиванија. Тај додатак гласи: »Стаљин је сувише безобзиран и, ако се тај недостатак може још и поднијети између нас комуниста, ипак је неподносив у радном кабинету Генералног Секретара. Стога предлажем, да се нађе пута и начина, како би се Стаљин удаљио с тога положаја. Ове привидне ситнице могле би једног дана бити од пресудног значења ...« Стаљин је послушао Љењинов савјет и знатно повећао број чланова Централног Комитета, али — својим присташама, тако да је у њему био искључиви господар. Он се штавише није хтио истаћи ни као насљедник Љењина, већ је са Зиновјевим и Камењевим створио неке врсти тријумвирата — тројку, која је складно повела борбу против Троцког. За ову борбу био је нарочито подесан ташти Зиновјев. Дубоке опреке, које су условљавале сталне сукобе између Троцког и Стаљина, већ смо изнијели у напису о Троцком. Ипак, у једној ствари имали су њих двоје исте погледе: у питању унутарње привредне организације Русије. И Стаљин и Троцки тражили су форсирану индустријализацију и експропријацију сељака. Разлика је била само у темпу извођења. Индустријализацију тражио је Троцки још 1921 године, а експропријацију сељака већ 1925 године. Стаљин је, након пада Троцког, прихватио његове захтјеве, али их је у живот проводио касније, тек након опширних припрема политичке нарави. Стаљин је имао времена чекати, док чекање није било одликом импулзивног Троцког. Стаљин је још за вријеме болести Љењина припремао терен, да се ријеши такмаца, којега је мрзио неутаживом азијатском мржњом. Иако је Стаљин, према ријечима самог Љењина, био несамо један од првака бољшевичке партије и један од њега предвиђених насљедника, ипак његов ауторитет није био довољно велик да је могао обуздавати супротности које су се јављале у партији након Љењинове смрти. Кроз дуге године имао је он посла да виртуозном оријенталском тактиком изиграва поједине групе, једну против друге. Његово пријатељевање са Зиновјевим и Камењевим, међутим, није било дуга вијека: кад су му послужили да сруши свемоћног Троцког, послао их је у завјетрину, у којој су формирали љевицу партије. Ускоро се појављује и десница, незадовољна нарочито Стаљиновим

326