Nova Evropa

ства. Она ће по својим степенима и надзирати, да ли се врше установљене могућности реда, рада, и програма, од стране појединаца. А ондје гдје се оне не врше, тада је тамо очит знак да се је неко откопчао из заједнице и да је његов животни простор постао тим часом упражњен, да треба другога тамо уселити, јер се земља, хранитељица народа, има сматрати као добро које је заједница посудила појединцу да се њим користи и служи, и да му се одузме ако је дао доказа да му оно више не служи.

Враћајући се својим кућама у 1919 години, војници изгладњели и уморни, пошто су у четири године мучног живота успјели да растргну завјесе које су намјештене биле да би се сакрила стварност, неодољивом су снагом остварили свој први захтјев: да земља припадне ономе који је ради. Слабе аграрне реформе тај су принцип само у првоме изласку извеле: оне су дале земљу ономе који је радио, али се нису побринуле да му створе могућности и средства за рад; нису се побринуле да установе, да ли јеи како је ради. Другачије није ни могло бити. Појам заједнице као већег друштвеног степеновања у развоју човјечанства, у којој се егојизам појединца има изгубити баш зато да би могао постићи остварење једног пунијег живота; појам заједнице која уразумљује — неотимајући никоме његову способност — све своје чланове и не да ни једноме да сише сокове других; појам заједнице која до највећих могућности потиче развој стваралачке дјелатности код сваког појединца, а у корист и опћенитости и њега сама, — тај појам још није постојао. Тај се је појам тек рађао у стварности измијешане крви народа који су од 1914 до 1919 били вођени на кланицу. У данима послије »остварених побједа«, тај ће се појам постепено, али сигурно, развијати у снагу и оркан који је ето кренуо да стекне своје грађанско право.

Државна заједница треба да изнађе споменута потребна средства. Она леже скривена у Народној Банци и у свим осталим државним, полудржавним, и приватним новчаним заводима. Она су закопана у цјелокупном рудном благу, у шумској бујности, у водним снагама, и у разведеној индустрији. Она су напокон садржана у оној премоћној и прегустој стваралачкој снази нашега народа. То цјелокупно 60гатство мора ступити у службу опћих народних потреба;

370