Nova Evropa
за побједом, она је на концу ипак поражена само зато што Картага није владала морем. Ханибал је још прије сваког додира са непријатељем изгубио био 36.000 својих елитних војника, само због тога што је за свој упад у Италију морао да изабере копнени пут. Лако је замислити, какве би посљедице настале за Римљане, да је, у посљедњој фази рата, Хаздрубал могао да се користи морским путем, те да је одмах послије искрцавања на италијанско тле могао да се сједини са братом ... Римљани су побиједили, јер су владали морем.
Други класичан примјер наводимо из дугих ратова између Енглеске и Француске. — Након што је Енглеска скршила била поморске силе Шпањолске и Холандије, значај превласти на мору још се јасније очитује у њезиној борби противу Француске. Та велика борба трајала је — са кратким интервалима — 128 година (од 1687 до 1815); а њена задња фаза 22 године, и то у ратовима из времена Француске Револуције и за Наполеона, од 1793 до 1815 године. За истицање важности превласти на мору, најбољи примјер пружа један дио задње фазе, иу њој Наполеонова експедиција у Египат. Послије мира у Кампоформију (1797), Енглеска је била потпуно изолирана; без савезника, она се нашла лице у лице са Француском, јачом но икада дотле. На челу Француске био је Наполеон, државник највећег формата, који је био уочио да постоје четири могућности да се Енглеска побиједи, и то: инвазијом, предобијањем превласти на мору, привредним ратом, и отимањем важнијих прекоморских посједа, у којима се стварно налазе извори снаге и богатства Енглеске. Наполеон је све ове могућности несамо уочио, већ је покушао и да их оствари. Али он није ушао потпуно у дубину поморске стратегије, премда је, одмах послије Кампоформијског Мира, у једном писму Конвенту, сам изложио: »Наша влада мора да уништи енглеску монархију, или ће дочекати да сама буде уништена интригама ових подузетних острвљана. Садашњи тренутак обећава нам богат плијен. Посветимо све своје напоре морнарици и уништењу Енглеске. Ако то постигнемо, бићемо господари Европе .. .«, крајњи успјех није могао да постигне, поред свих својих напора. Интензивне припреме за инвазију у свим лукама Фландрије и Канала вршене су концентрацијом трупа; припремали су се нарочити бродови за пребацивање војске у Енглеску, и он и његови
399