Nova Evropa

британске флоте бродовљем мале али изврсне холандске ратне морнарице. У поморској сфери, Њемачка је својим побједама добила у руке луке западне обале Европе, а међу њима и велике трговачке емпорије Ротердама и Антверпена, па и Италија француске луке Средоземног Мора; али су та пристаништа у њихову посједу, услијед блокаде, која јесте и остаје најснажније средство Енглеске у рату, сада мртва ... Колико је ово тачно, произилази из факта, да је Њемачка прије рата морала увозити — изражено у постоцима — слједеће најважније сировине из земаља од којих је данас одсјечена: бакар 96, коситер 100, никел 96, тунгстен (један врло важан додатак код производње финог челика, потребан за топовске цијеви) 99, вуну 96, памук 88, каучук 100, копру 100, орашћиће 100, палмско уље 100; а све је то тек незнатан дио сировина које су Њемачкој потребне и за вођење рата и за задовољавање својих индустријских животних потреба. Ипак је велика предност посједа тих лука у томе, да се тако базе из којих њемачке подморнице крећу на своје акције, налазе знатно ближе своме пољу дјеловања (отвореном мору), те да су им зато и успјеси у потапању и уништавању британске трговачке тонаже постали знатно већи од ранијих, услијед чега су Енглези били присиљени проширити зону конвојирања својих трговачких сустава. Што се пак тиче сировина: истина је, да је Њемачка прије рата нагомилавала огромне резерве сваковрсног материјала, и да осим тога има за неке, за многе, сировине одличних сурогата (»Егзаћа«) — тако, напримјер, за вуну, за памук, каучук, и т. д. —); али је производња таквих сурогата синтетичким путем, вјеројатно, несамо недовољна већ и веома скупа, па је питање, хоће ли све то, и докле, моћи да задовољи огромне потребе код данашњег страховитог и сталног уништавања сваковрсног материјала2

У питању нафте, која за модерне државе значи по најважнији увјет војничког и привредног живота и отпора, Њемачка је у стању да је ствара кемијским начином (код тога треба напоменути, да тај начин не даје мазиво уље!); осим тога јој, поред великих заплијењених количина у освојеним земљама, стоје на располагању румунски (у коликој мјери, то се тачно не зна) и руски извори петролеја, па се зато може рећи, да је она у овом највиталнијем артиклу за осигурање свог опстанка довољно опскрбљена. Ипак, враг не спи

404