Nova Evropa

Белешка.

Јелно лично објашњење.

У нашој дневној штампи објављена је — поводом Дана Уједињења (1. децембра) — листа одликованих чланова бившег Југословенског Одбора, с мотивацијом, да је »овим високим одликовањем одато признање заслужном раду чланова Југословенског Одбора на државном уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца«, који рад »не обухвата само добровољачку и политичко-пропагандистичку акцију, ... већ и велике напоре за стварање Крфске Декларације и друге дипломатске пактове, .. .« На тој листи налази сен моје име. Не знам како се ово десило — да ли забуном или услед необавештености каквог добронамерног пријатеља —, тек јаникада нисам био чланом Југословенског Одбора; напротив, за све време ратова (1912—1918) био сам на редовној војној дужности, пошто сам — прешавши у србијанско поданство (да бих могао ући у државну службу, 1906, као доцент београдског Универзитета) — рекрутован и као способан унесен у јединачни списак Српске Војске. И након повлачења кроз Албанију и Црну Гору (крајем 1915), остао сам на служби при Војном Изасланику Посланства Србије у Лондону, примајући као војник т. зв. »новчану храну« (а непримајући плате за све време у емиграцији). Мако је, у то доба, било говора о том да бих ушао у Југословенски Одбор (особито кад се чинило пожељним, да у њему буде заступљена и Војводина), до тога — услед мог непристанка — није дошло. Према томе, каквегод биле заслуге Југословенског Одбора у Рату. (особито појединих његових чланова, о самом Одбору има »Нова Европа« свој одређен суд, који је често отворено износила), — за њих не могу ја примити признање, будући да не могу изменити чињеницу, да никад нисам припадао томе телу или тој групи; а исто тако, не желим одрећи се части, да сам кроз све ратове за ослобођење и уједињење био војником Српске Војске, вршећи редовну дужност према потреби службе. Уз то сам одувек исповедао мишљење, бар што се мене лично тиче, да ме за исправну службу земљи и народу може наградити само моја савест.

М. Ћурчин.

424