Nova Evropa

заступају емигранти сами), емиграција је у својој суштини духовна елита у дијаспори, што доиста и одговара прошлости (сјетимо се само француске емиграције у Енглеској пред Револуцију!), али никако више садашњости; док овој теорији »опозиције« насупрот устаје теорија »владе и јасала«, по којој је проблем емиграције искључиво економско-полиТИЧКИ. Неисправност обе предње теорије има исти разлог: обе су неправедне према чињеници, да емиграција, иако никад није и не може да буде искључиво политичка појава, ипак у себи носи велико и врло проблематично политичко насљеђе. То се очитује већ у томе што емигранти данас нису никада — нити по интелектуалном нивоу, па чак ни класно, —- хомогена маса. Истина је, да у емиграцији налазимо и духовну елиту понеке земље; али је њезин број сразмјерно мален, а и релативан. По својој мисији, као културни и цивилизаторни радници, не морају редовно да иду у емиграцију ни техничари, ни лијечници, а ни природњаци, математичари, и физичари. Видимо и супротно, да се техничарима и лијечницима, напримјер, прашта и њихово »политичко издајство« и »расна срамота«; а ипак баш ови људи сачињавају велик дио духовне елите. Ако из те елите још искључимо професијоналне политичаре и новинаре, онда као њезини типични представници у емиграцији остају само културно независнини политички невезаниинтелектуалци: умјетници, књижевници, филозофи, историчари, по који правник, и слични. Они добрим дијелом нису емигрирали зато што би били директни и експонирани присташе супротне идеологије, опасни за масу и истакнути у уличним борбама, већ зато што постоји само један облик државе у којем прави културно независан радник може да живи и ради, а тај је облик демокрација, ма и привидна и дјеломична, макар и анархична. Из унутарње везе културе и де мокрације морамо гледати, напримјер, на политичким духом прожети рад Волтера и енциклопедиста у емиграцији. (Одавде нам бива јасан и трагични контраст у судбини Томаса Мана у доба прошлог Свјетског Рата и данас: за вријеме Рата 1914—18 писао је Ман своје »Веггасћешпбеп етез Опронизећеп«, гдје се је залагао за обнову Њемачке Државе у смислу нацијоналног препорода и идеја ванредно сродних