Nova Evropa

ома угора

Knjiga XXXIV. Broj 3. о 26. Па 1911

MemrrpoBHheBa MajKa.

Тихо, нечујно, у седамдесетиосмој години, умрла · је једнога дана овога месеца (12. марта), у Дрнишу, где је -живела повучено са својом сестром, Марта Мештровић, мати Иванова. Сину Марку, кад ју је посетио, 0 подне тога дана, и запитао како |. је; одговорила је: »Ето, спремам се. на пут, још данас... .« Предосећала је да се крај приближује, И издахнула је после једног сата. i

Лик Мештровићеве матере већ деценијима лебди пред очима културнога света: Иван га је овековечио једним од својих најпознатијих дела: »Моја мајка«, које је сачинио у лето 1908, кад му је било двадесетипет година. Иако стилизована, цела мајчина фигура погођена је, и урезала се као портрет у сећање савременика, код нас и на страни. Предмет му је био драг, па је у њега унео сву своју душу; али је уједно дао и слику и прилику жене свога краја, далматинске Загорке, са карактеристичним цртама лица и држања, и народне женске ношње. Иначе, мало је ко лично познавао Мештровићеву матер, па многи нису знали ни да још живи, здрава телом и свежа духом, тамо негде у Мештровићеву завичају, у. Далматинској Загори; а врло смо мало нас имали срећу и задовољство, да разговарамо с њом, па да изблиза видимо колика је била доброта и мудрост ове наше жене сељанке, тако једноставне и скромне а тако благородне и пуне осећаја: »Као да је рођена у краљевским дворима«, = како рече за њу један стари пријатељ Мештровићевих рог дитеља. Тај стари пријатељ и кум Мештровићевих родитеља, Др. Филип Марушић, написао је за »Нову Европу« — пово: дом педесеттодишњице Иванова рођења (15. августа 1933) чланак о Марти Мештровић, који садржи податке из прве

руке, па је сва прилика да се и овде њиме узред послужимо;