Plamen života

ljudi radilo na izumevanju tih mašina, a koliko li je radnika bilo zaposleno na njihovu izgrađivanju! Pa ako pođemo dalje tim putem razmišljanja, naići ćemo na ratara koji je žito sejao i požnjeo kad je došlo vreme Žetve, i ovršio letinu. Ali pre toga je morao ugariti, uzorati, drljati, i šta sve ja još znam od tog prethodnog rada što va iziskuje nada u dobru žetvu. Pri tome poslu ratar upotrebljava razno oruđe, alatke i mašine: motiku, blue, drljaču, kosu, kosačicu, vršalicu... Sav se taj rad i trud malaze u zalogaju sveža hleba koji u ovome trenutku umačem u toplu belu kavu. Koliko li je ljudi radilo na tome da bih ovog zimskog jutra doručkovao prelistavajući novine!

Ali ja sedim u toploj sobi. U peći gori drvo i ugalj. | ja pomišljam na drvoseče, na rudare, na one koji su gorivo preneli u ovaj grad i do moje kuće, na one koji su drvo sekli, dol, ubacili u podrum . .

Kad bismo išli tako dalje u tom razmišljanju, kad bihiSe SC(JOVIKOJIN O li je ljudi bilo zaposleno u rukotvorini odela koje nosim, obuće koju obuvam, došao bih do toga da uvidim da čitav jedan svet radi za mene.

Reći ćete mi da ne radi samo za mene. Ja to nisam ni rekao. Ali je neosporno da se ja s drugim ljudima koristim tim radom i da ne bih mogao opstati bez te svestrane pomoći. Jer čovek ne može opstati ako se ne naslanja na ljude. Čovek sam po sebi je nemoćan. On nije ništa; čovečanstvo je sve. Čovek živi kao član velike zajednice. To moramo uvek imati na umu. Moramo biti svesni da smo članovi zajednice koja obuhvata celo čovečanstvo, koja radi za nas i kojoj se moramo odužiti radeći za nju.

Mi se ne koristimo radom samo naših savremenika, već i radom i iskustvom svih ranijih naraštaja koji su se nanizali otkako čovečanstvo postoji. Mi se koristimo i znanjem koje je stekao prvobitni čovek, pećinski stanovnik. Naše današnje znanje zbir je celokupnog znanja svih ranijih naraštaja kao i današnjeg.

Doručkovao sam, pregledao sam novine i osvrćem se po sobi. I primećujem da sve OVO što imam: nameštaj, knjige, sudovi, slike... da su sve to drugi načinili za mene. Nema sumnje, sve su te stvari kupljene, a to znači da je jedna vrednost zamenjena drugom. Ali time je još jasnije kako su ljudi međusobno povezani, kako svi rade za jednoga, a jedan radi za sve.

Dok sam o tome razmišljao, donese mi poštar pismo iz Amerike. Razmišljao sam o avionu kojim je moje pismo preletelo Okean, setio sam se onih koji su svojom odvažnošću i životom izmislili te sprave kojima je čovek osvojio nebo...

Kad je tako, žurim ovog zimskog jutra na svoju dužnost, na posao koji mi je život dodelio, da ga savesno i radosno obavim, da bi neko drugi,

razmišljajući o tome, kao ja jutros, ko sve za njega radi, mogao među OVe ı mene UVvrTStiti.

63