Правда, 27. 02. 1927., стр. 1

БРО:55

Огласи св лриизју у алминистрацији: Кназ Мих^јлова ул. бр. 19. — (Гранд Пасаж) по утарћено) тарифи ТЕГТООНИ; РЕДДНЦИЈЕ 2634 * ПМИНИСТРАЦИЈЕ В1

ВЛАСНИК И ДИРЕКТОР МАНОЈЛО М. СОКИЋ

Уоедниилво: пиез Михајпова 19. Месечна повтппата за Нраљевину С.Х.С. 30 дин за иностранство 50 дин. Гвлофон рвдакциЈв у штампариЈи 44-38. штамл ри |о 11-13

ГОДИНА XXIII

Прнвредно се грипп нпгло шири

ЈЈтослашгја је гнез.то дво-ју ©пидедвч■')гх зарљта: јеана је органска, а дррта <ч;ономска. Једна се зове грнпа, л н друга бн ■е мог.та нстпм 1гмелоЈ1 да крстп. Нашп је иатптпчлрп зову погретпо прпвр.л,гном кретдам. 11аш нароа болује целе годнне од обе прсте грЈ-.та. што се лепо можс да видп из месечцих гзвоштаја Мишгстарсгва Народнаг Зирав.и>а н итз нзвештаја судова о огоораш™ стечајбвтаа. У другом спету фипа се појаа-вује ени де.\пгчно ; с времена на време. Код нас епндемачна цојава грвва значп само п]к>пигрсље и увећаЈке броја СЈгрпшх случаје ва. То важј) за обе врсте грппа. Б.цц оппх ^ала, каа су вовпве јавпле. да је органска грпва. дсстпгла с^бјшац. обрадонао цас је бсоградоки грговачш! суд вешћу, да је саао за Јодап дал отворпо оедам сгечајеса. .Седам" стечајева горе је ио седам смртшпс случајеза. Смр1 је страшна оа дана каа се појавн. па док ие овриш свој посао. Стечај пак, то је ночегак једае трагедије. во.ја често прола-зи 1уроз 1иј<тра1шпг.је перилетпје. Наш ст>>чајнл постулак назп?за човека, којн је пао псс сгечај. пропалнцом. То ннје исти игго н сирамад. Саромаз ј» чокж, поји иде зпии о« зичоксс калЈта. алп иојв је на то нагнлут, а пропалипг је човек, која је ирооео најбоље гоамие у гонлој бунди, а који сааа. лора ЗЈШи-да иде у летње.м наоуту. Ои је певоља не •еамо за собе већ и за рроипу у којој је. Ве.тика је неорећа за иаше политпчаре. што је овај наш народ фаталнЛа. пгто се мпрп брзо са овакпм злсм, јер смагра да долаот од вшпе силе и да № сало она маже да лечи. Онај коме је омрг спремнла мркгвачБП САндул: пр?д К5'ћом само ое онрене око себе, .уашде о«, у- њ. као ; та ,|е то фрлнпуокв к.резет. Ако је умро лрнвреаном смрћу, тј. а,ко је пао ноа суечаЈ, он преда кључеве еудЈ'. одхукне два дана и трећег дана вндите га с отрпанјгм поргфагом од пљпупдока под пазухом: покушава да створи себн хлеб као агеит осигуравајућег друштва. Истппа, позпв је преоптерећен, алп он рачупа, да ће међ свој пм нек.ињим руфеглнјама наћи клијенте. А кад се разочара. то је правило, онда се хвата "чега било. Ако је стар он хаузв.ра с утљем н дј >вима. Наши политичари, међ којима, узгред буди рвчепо, нема нпједиог који нпје ман>п н.ти већп газла, шсу шгкал пмалп везе с привредним жпвотом. нити разумева ња за исти. Оии и не сањају колико живих трагедпја прођу поред њих у облику хаузпј>ера ио београаокии кафачама, у којнма опи мирно иопијају крптле пта и једу разие мезелуве. У осталом ни то не би мешало сгвар. и кад б:> им неко испричао псгорију опога бедпика, 1»га су иајурплп од с-вог отола, јер нм је пудно, мвч.ге. Шпхово се срце убу1)ало. Један фралгцуски шаљивчина ка;зао је.! да владатп зпачи предвпђатн. ПреЈвиђа-1 тп може само впдоват човок, а видовпте су сашо врачаре. Пе внде . владе ни оно' прто је око Њ1гх. а то лл оно што ће доћи. До5ро је још што су наши политичари, сујеворни, јер, каво се чује. посећују сшг ј грачаре п то прло често. Истипа. п.пхов. је њитерес ограшгчеп па њахову . тјппост. алп не треба одбаштагл паду, да ће се у окоро паћи мшгпстар — бар од оних који подпжу нове кваргове ван пекагањег реопа — ко)п ће ов^атпти уз пут баба К'атп (стапује па Чубурп) и пришпагз је шта ће блтп с о:ом ђавољом крпзом. II док баба Ката не буде дала осој шј тијсви одговор, да шжушамо ми обпчни да проричемо. Ономад су јавиле новиие, да у Веогралу има 1.000 неиздапгх станова. 1)д мепе као никадањег нрофесога статпглике, не може се гражитп да верујем у ма как:*у статистику. м>1а би потекла ма из кога надлештва. Можда је ту бетешку убацио какав кнрајџија, 1»ја прави штпмунг за обарагве кирија. Алв је данас гу-ћ Јасно за овакога, ко н повришо посматј-а огва-' рп, да Г>еогра.д улазп у кризу кућевлас1ШЈИ. Свег не верује у оно што му пггје п 'ч:јатно па макар то бнло внше него очи ( гледно. Београдсм! кућеачасницн никако^ ие воле да се кааге. да ћс првота мајл ове голиие ккрије да.нођу на ниже. А то је неизбежно. То ће' доћи и тиме ће ое ство 1

рити криза кућевласпнка пре пего што смо изашлп нз стапбенс крггзе, ашосно врнзе кирајџијске. Можда ће иоји од чигалаца да-се запита, како је могућа крнза кућев-1асшп<а 1гри нстосремен^ј сгапбепој к]>изн. М огј - ћна је и као пгто ре1пох непзбеЈВна. Узгред будн речено, једал део кућевласнвва нала зн се већ ®е годипе у кр;:.зи. 0 томе бв Управа Фондова могла много да н.чм ис-прн ча. У кризи се валазе свн они кућевласни 1ш, којн сј ' се задужнли 1сод банака или нак код приватних. У доба каа је »рнза цаиитала нас б::ла на в |>хунц>', ти су људи плаћали 25—30*5 кимаге. \ то је криза над крпзама. Њпхов је број мален. Алн ће за то у-току ове подине крџза да обухватл највеЈш део порагши кућевлљ::шгкл. Рачун је врло просг. Најјефтивијп кредит, којп се добио после рата за зв.гање 1суће, захтепа на гл:е интересл и отплате 13% годшшве. То су услозн прве парш,ј» кредпта Управе Фоцдовл. Друга мпого ге1«1 партпја кратпта тражп од дужшпса 14— 15% го.тшњо. Ако се узме, да ,је за кућу осЈОбођепу пореза, погребпо за п таћаве пореаг инратодског ксгаорско!' и за гроНгкове о.тржа&гња најманл гогиш1«. оша -пачи да сопстгешп: кућ« талужен код Упраззе Ск>ндова, мора да вуче годангње најмАгбе 185? па да мољс дв се оаржи — наравно под црегпостаиком да га не снађе никакав ганредап издатак-. Нсгвиа, да има ку1)а које оу доноспле и 24 %, можда тгма п счгда н«ко.'гико татлпгх. А.ти то је златно доба за куће: ла--нпке прошло и бар за јч(ан век нгће ве шнне попопнтн. . Кућа, 1«ча буде посила 15!?. гги\ гма г|мпг за кокошку која спооз з.тагп'4 јаја. Међутим, сопственит; такве куће евентуалан је кашшлат за банкрота. Кућевласнигш боограт г.и већ су чи!Шш разне покушаје код Унрате Фонлова. Највише ,је подржаван преатог, да се дугови узепг у динарима препч>ре у нгвајца[>ске франке. пошто је н Управа '|>опдова добгла овојезобно зајам у швајнарским фраицнма. Док су се кирије лржале на истој висшш а то је био до скоро случај. преллог је бно неуместан. његово извођење значи.то би поклон кућевлас.шти ма. Али даиас.дгад к»рије почивл' да падају, предлог ннје бе-зсмислен, V го.т!п;о пре што је могућно, да је пад кирија изазван опажењем динара Ја се нећу на овоме месту да уиуштам у то питање, у коме су се тако дијаметралпо разипглн у буцетској дискусијп г. др. В. Вељковпћ' и Момпстар Ф^гаанспја. Ван сваке је сумтве, да се кућевласпицима, каг их буде спп-ла епилемија падања кирија, треба да помогне. Свокако че из држпвних средстпва. Треба наћи начнна, за н.нхова помоћ ником не памегне жртве. Не може ое' далгас очеаашати зпаттгје смаплње гамате. Гледстпено остаје један изла-з. који је осгваршв: Продужење р»ка атп.тте. Поратни се заЈмови имају поплатити за 12 голта; слеаствено годиитња квога аморгпзације изпос-и скоро 5 пропепата. То ,је много. Нрератнп дуагн-к н-таћао ]е на име ануитета 1% , а. послератии 14%. Кад би се амортпзапија могла да омаљи на један проценат потожај кућевласипка б~о би знатко олакшан. Значн да би Управа ■Ропдова требала да управи сву своју пажњу на зал;л>учење једиог дуторочног зај ма, 'по.ги би јој омогућио конвер> ију релативно краткорочгах хипотекарнвх зај мова у дугорочне. Велимир Бајкић

| Оптужба г. Маммов^а п . ј 9 д Н. [купштином Радићевац Басаринек изазива сукоб у својој страици — ХТЕВШИ ДА ПОНОВИ ННКАДАШЊИ КАРТС?СКИ ГСВОР ПАВЛА РАДИТ.А Ђ БАСАРИЧЕК СТВАРА ПАКЛЕНУ ЛАРМУ СЗОЈИХ ПРИЈАТЕЉА.

И цео јучерашњи дан Нарбдна Скупшгина правела је у пргтресу оптужбе ра дићеваца против минисгра унутрашњих дела г. Боже Максимовића. Преподневна седница донела је'једну првокласну сензацију. За време говора г. др. Ђуре Ба-

СУКОБ ЖАНИЋА И КОБАСИЦЕ Г. Жанић добија реч да говори о записнику. Г. Кобасица му нешто добацује, те г. Жанић револтирано пита г. Суботнћа: — Ја бих желео знати да ли је г. Ко-

Г. Басаричек после свога говора

О в А С 8 У М Разумљизо... Једпо лекарско убружење које стварно чма једну вр.и> важну улогу у социалном животу и чији чмми својом реКЈацом трсба да буое свест коО иашег светв да :'бог бо.ксТи треба одмах ићи ко&лехара, доне.т јс одлцкч да се његови чмнови не смеју у бндуће рек.шмирати кроз нови нс. О- лцка је несумњшо арло му.ро до. нета. Јер од саба ђе још Сољс моћи <>а се рекламџрају... „народни лгк ари."

сарнчека, ради^евцп, ра.гићегсЈи су нај,пре протестовали. лротив говора г. Бчсаричека, а-при крају су му отв^ре)1о до бацивали да ће га одмах избацити из клуба ако продужи говор, што су одмах и учинили. Раднкали су међутим непрестано аплаудирали г. Басаричеку и бранили га од радићеваца, који су покушали неколико пуга да га одвуку са говорнице. ДЕМЕТРОВИЋ ПРОТЕСТУЈЕ, ШТО СЕ У ПАРЛАМЕНТУ ГОВОРИ О КРУНИ У 9 и по седницу је отворио г. др. Ни. ко Суботић. Одмах по прочитању записника узима реч г. Ј. Деметрозић, протестује шго у записник није његов инцидеит са г. Узуновићем о томе ко влада у

басииа председник, секретар или жандар? " Г.' Кобасица сав поцрвенео од гњева довикује г. Жанићу: — Ви сте једна вуцибатина! • Г. Жанић, сав преблеДео потрча мушевитом брзином са говорнице према г. Кобасици, шчепа га за руке и виче: —'Каква вуцибатина?! Је лн то секретар. Г. Коста Алексић и још неки радикали једва су раздвојЈли г. г.. Жаннћа и Кобасицу, који су се за мало гребали да потуку. Пргпирке су дуго трајале, док се атмо сфера мало утишала. Г. Суботнћ је казнио г. Кобаснцу записаном опоменом. Г. Жаннћ је најзад добио реч и тврдио да синоћна седница није закључена. Г. Перр Марковић такође је говсрио о повреди пословника, па је узео реч г. Узуновић. ОДГОВОР Г. Н. УЗУНОВИЋА Председник влале се задовољава новим изјавама г. Деметровића и указује на то, да треба говсрнти само о оптужби, јер није лојално износити нове ства ри а не дати оптуженом времена за одбрану. Апелује. да се не говори дуто о једној ствара, која није озбиљна. Трзба журити са доношењем буџета, јер иа тј народ чека.

Г. Ј. Демегровић овој држави олширно унет, па вели: — Мени је жао што се из партиско-полнтичких разлога овако тешка реч уноси овде од стране председника и са овом афером најмање би требало да се са вла дине столице доводи у везу круна. Ја утврђујем да је председник.влрде сам не допуштеним начином и тенденциозно увукао у дебату круну.' Ја против тога про тестујем. Ја молим да се моја примедба унесе у-записник, да се констатује: да је председник владе једног народног посла ника криво оптужио и да ми није дата реч да одбијем тај његов напад против себе.

Пошто секретар г. Ст. Павловић није примио примедбе, већином гласова записник је усвојен без нзмена, па се прелази на претрес оптужбе протнв г. Максимовића. Први добија реч г. др. Ђуро Басаричек, радићевац. За време његовог говора долази до сензационалних сцена. Радићевци су најпре тихо протестовалн против овог говора, па су после енергично л-упали у клупе и нису хтели да га слушају. Г. г. Хаџи-Оман, Пернар и Баиковић покушали су неколико пута да га свуку са говсрнице, али су их радикали спр.чили. У једном моменту како се тврди г. Хаџи-Оман ставио је. цедуљицу на говсрницу са које .је г. Басарнчек говорио. на којој је писало: „Избачен си нз клуба, ако прод>'жиш говорнти." Г. Басричек је рекао: Мени јо бплз жаз, што је г. лрслсецчин Министарскот Савета отишзо, ор сам хтсо баш да се осврнем на то: јесмо ли ми суд нли нисмо, По (Наствак н& 2. спчала)

1анашн>и двој „ЈПРАИДјк" има сгоана —