Правда, 11. 10. 1932., стр. 6
ПРАВДА, 11 0К1О5АР 1032 ГОД.
БРОЈ 28 5
ДРАМСКИ ПИСЦИ И КРИТИЧАРИ
Поводом критике мога комада $ „Путем искушења"
У овом тренутку, на почетку свога олговора д-ру Ранку Младеновићу, ограничавам се да прњметим да је §1езгодно да један драмскн писац кр.« тнкује своје другове макар они бнли •млађи и слабији од њега. Како би бнло да глумац пнше о глумцу или трговац о трговцу. Некад се сматрало, а н сад се сматра, да је то нека врЈта недозвољене конкуренције илн оговаран>а. Али г. Ранко Младеновић мисли да је њему то доззољено и на такву прнмедбу насмејаће се преко своје вирџиннје. Критика др. Ранка Младеновића о •мом комаду није аргументована. У н>ој су само констатације а не и оправдања тих констатација. Поред тога. др. Ранко Младенозић, који треба да зна, као позоришни човек. да дилетантскз игра може да изврне и Шекспира, и ако су чланови Ахздемског позоришта нграли мој комад са љубављу и одушевљењем, у чему није недоста|ало успеха, могао је да сачека суботу 8 овог месеца. да мој комад внди и у нзведби чланова Народног 'позоришта, па да тек тада да свој дефинитивни суд тим пре што комад није прочитао да би само н специјално о њему могао говорити. Ја до душе код др. Младеновлћз нисам горе прошао од осталих драмских писаиа. али мн је стало до прин ципијелног става критике и писаца. Жеља ми је да наши критичарн узму мало рецепта од критнчара културмих народа који за сваку грешку нађу иекн фини израз па чак и оправдање. тако да код Франллза. на пример, по критици уо<пште нема рђавог комада ни рђавог глумца и редитеља. Замера мн се да у мом комаду има минимално сценске радње. Прво у принципу треба да нам се објасни шта се сматра као сценска рзд ња. Ја налазим да сценске радње има. Зар се у првом чину не сукибљавају Олга н Борнслав и не дејствују као жртве сценске снле? Ззр још типичније нема радње и драмског сукоба у истом чину између Борислава и студента Петра и зар публика са живим и напрегнутим ии тересовањем не реагира на њкхово драмско дејство смејањем н чак аплаузима на отвореној сцени које је критнка прећутала? Па зар Олга у другом чину не супротставља :кнво свој темперамеит и схватања про тив свих око себе, рељефно оцртапа свој карактер и долази у сукоб са Петром и са Бориславом? Шта је сценска радња ако није то што личнсКгги раде и покрећу драмскн жив01 на сцени? Трећи чин је можда и сувишаи у погледу сценске радње, али је потребан ради илустрашпе душевних расположења главних јунака после сукоба у другом чичу. Четврти чн« такође има сиенске р*и ње, што се јасно осећа по реакцнји коју нзазива на гледаоца. На примедбу да је комаа „преоптерећен дужином" морам да приметим да је дужина ствар релативна н да по мом и општем схватању коуад није дуг ако траје два и по сзта. Шта је сувишно у комаду и штз га чини дугим? Свака јб ствар дуга ако је досадна а, како сам ја приметио, публици и добронамерним ни је било досадно. Налазим да је илузорно негирати покушај тврђења да комад нема ндеје. То и сваки ђах осредњих сло собности може да демаитује. Примедба да сам ја на почетку стварања сасвим је неумесна. Познзта је чињеница да ја не радим кзо писац, јавнн радник, новннар и позоришни човек од јуче. Моји први драмски покуша|и јавили су се још пре десет година, а као позоришии I човек радстм већ пуних двадесет седам година. Ко не верује нек погледа годкшњаке и позоришне листе. Криткка није могла да ми сасвим порекне способности драмског писца. Кроз зубе се цеди да мој комлд у почетку има основу за драмски склоп, али га кроз другу половину губи. Та примедба долази веровчтно отуда пгго се у почетку комзд пажљнво пратио, а после је пажња попустила због оговарања у кул^арима и оној фамозној ложн, у којо) се скупљају „пријател>и" позоришта на оговарање. Тврђење да је трагика студвнткчње претворена у неку врсту оперете застарелог руског психолошког мотива само је једна муком конструисана фраза ради ефекта критике Где је ту логика? Оперета и психллошкн мотив? Трагика студенткињ а Олге тако је трагична, да трагичш:ја не може да буде и у њој нема ни трунке оперетског. Руског психолош ког мотива можда има, као што код др. Младеновића може да има шоовског. пиранделовског, кајзеропског или кроменликовског! Примедба д& тежим да пригодно снимим скадарлијски дерт и типични речник каванских столова неумсс на је. У комаду нема ничега пригодног. Зар не бих ја могао да кажем да су вицеви и парадкоси др. Мл?деновића у „Страху од верности" такође пригоднн јер су свакодневни и чују се и за ка/ванским столовима. За мене они нису били нозн кзт сам их чуо са позорнице! Као позооишнн човек ја не бпх могао да објааЈИМ шта значи фраза: ...Али садржина која треба све то сценски да покрије, посрће нелрестано, и бива наткриљена инстр\'ментима догађаја, а нс психом дрлм
позовемо све љу1 је стил н шта јс верујем да бн ч.чм | шта је др.
ске подлоге". Да де који знају шт значење речи, не моглн објаснитн шта је др. Младе> новнћ у брзнни, пншућн на брзу руку после премнјере, хтео да каже. Нисам шупљину нспуњавао песмом да бн севдалкјскн дсловао на публику, већ да би.х дао шпшумг каване, као што го раде н други драмскн писци много већега ранга од мене. Да се дешавало у цркнн I музнка би била црквена, а зато што се дешава у скадарлнјскај кавани, музика је пуна дерта, циганска и боемска... Све ствари, кзже др. Младеновнћ. морају се створити кроз један рожиски реализам. Не све, јер нису све ствари на позорници реалистнчке. Ја његов „Страх од верности" нсбих режнрао реалистички. А мој | режнскн реализам у Путем нскушења бно је сасвим на свом месту, изразит за уметннчко мерило. Бојећи се да ме као млада писиа сувише не похзати, Др. Младенознћ признаје да има интересантннх тнпова као што су суденги Петар Илић и боем Рака. Само штета што
99
*>А
БИОСКОП „КОРЗО" приказује данас премијеру дело тоифилисие уиетиости
У главној улози
КОНРАД ФАЈТ
прппсЈ^ује дап ^ ремек делс с ЈПи
Додптпк: Фонс-журнпл н нпционплни фнлн. Поч: у 3,5, 7 н 9.20
Н"
Г. Радослав Веснић нису јаче подвучени. То признзје истина дискретно и стидљиво, бојсћи се да не уобразнм да сам велнки драмски писац. А ја ћу бити нескроман да допуним број интересантних типова '(.доктор их назнва тнпичностима) као што је Фјодор, Тетка Мара, глумац, пуковник, ратни богзташ, прнјавник у суд\', карикатуриста, Паво, матора, Кнка... Нека ми је дозвољено да ради пот пунијег одговора скренем пажњу и осталим критичарнма да нису водили рачуна о времену кад се компд догађа. Ако пођу од тога, да је премијера мога комада била у Скопљу 1929, а да сам га завршио. стварчо крајем 192.5, онда би се четвртИ чии могао догађатн једва .192?. Измећу четвртог чина и другог постоји временска разлика од три и по године, што значи да се други чин могао до гађати не касније од 1925 године. а у то време био је у Скадарлији код „Три шешира" и „Бумса" читав хук... Ту су студенти и боеми још узек проводнли бурне нОћи уз музику н вино..:. Према томе није други чит! нсечак нз живота прератне омладнне. Живот је у Скадарлији бно гакав још до пр^е седам, осам годииа и ја сам га посматрао можда очима прератног омладинца, али са.м уверен да сам добро видео... Није га могао видети онај ко у Скадарлију није залазио. За сада. оволико. Ја се надам да ће др. Младеновнћ увидети своје погрешке. А дотле, да завршим његовим омн љеним: До виђења!... Радослав М. Веснић
Бораван г. Усишкина у Загребу ЗАГРЕБ, 9 октобар. — (Н. Ш. нзв. вештај „Правди"). — У Загребу јс: два дана боравио претседннк јевреј- ј ског ционистичког директоријата у ј Палестини г. Усишккн. Г. Усишкин! је првог дана одржао једно предавање у јеврејском храму, док је другога дана примио претставнике загребачке штампе. Синоћ јс приређен у великој дворани „Еспланада" у његову част свечани банкет. Присутни су били преставницн загребачких јев рејских организација и преставницн омладине. Угледног госта поздравклн су г. др. Шик, рабнн г. др. Маргл, претседник Јеврејског народног дру штва г. Лав Штерн и члан акционог комитета светске ционистичке организације г. др. Александар Лихт. Г. Усишкин је захвалио у дужем говору. Анимирана публика остала је до један сат иза поноћи. Г. Усишкин је отпутовао данас за Милано. ГТТГТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТЛТ Фидакосо вече Помоћна женска секција Фидака, која већ шест година у тишини врло предано ради да олакша тешко стање ратних жртава, нерочиту пажњу поклања и помоћ указује мајкама "Изгинулих у ратовнма и сироча.тима ратним и ратничкш!. И централа у Београду и вредни пододбори у унутрашњостн не задржавају се само на томе да ту децу обуку, него их и новчано помажу да доврше своје ижоловање. Ова племенита организација за сво је циљеве не ужива никакве субвенцнје нн од државе ни од општине, веН све постизава прилознма људи добра н племеннта срца и у земљи и са стране. Тешке прилике које данас свуда владају, исцрпеле су и њене цзворе, а две младе даровите девојке — рагна сирочад треба да доврше своје студије до краја ове године. Да им омогући довршење студија и оспособи их да часно, самостално зараде свој хлеб, Секције приређује концерт 12. овог месеца у среду у 6 и по часова у дворани Коларчеве Задужбине. Признати и омиљени наши уметници, схваћајући пра вилно рад ове организације, желе да јој својим драговољннм суделовањем помогну да изврши један од многих племенитих задатака, које с успехом врши од свога постанка до данас, а поред тога пружају прилике Београђаннма да уживају у умегничким интерпретацијама: г-ђе Десе Дугалнћ, Миле Бошковић-Агатоновић и г. г. Добрице Милутиновића, Ертла, Гошића.
КАСИНА
приказује од данас великог Уфа тонфилма
премијеру
ПЛАВИ САН
ВИЛИ ФОРСТ ЛИЛИЈАН ХАРВЕЛ ВИЛИ ФРИЧ Дирекција биоскопа „Касина", да би омогућила и најширим слојевима Београда да виде њене овогодишње скупоцене и одабране прворазредне тон филм премијере, у највећој и најлепшој сали Београда, на најсавршенијој тонфилм апаратури света Вестерн електрии, од данас
Уа сваии фили приказује се нај. новији Уфа тоижуриал и донаћи фили. Понетак: 3; 5; 7; 9-20. Почетак: 3; 5; 7; 9-20. 45926
ИЗ ВАРОШКОГ СУДА
Суђење за разбојништво над благајником фирме „Лафајет" — Г-ЂА ХАЛПЕРН ЈЕ ОШТЕЋЕ НА СА — 21 И ПО ДИНАР. —
Пре трн месеца извршен је разбој нички напад на г-ђу Цили Халперн, благајницу фирме „Лафајет". Око де вет часова, када се г-ђа Халперн вра ћала нз радње, на степеницама куће број 25 у Крал>а Милутина улици, где је становала неко непознато лице сачекало ју је, ударило некнм тврдим предметом по глави и истрг ло јој из руку ташну, у којој је било — 21 и по динар! Поведена је затим истрага и ухапшени су БлагоЈс Урошевић обалски радник, Данило Батинић, трговачки помоћник, и Фра ња Шефер, глачар рубља. Данас пре подне они су изведени пред колегиум другог одељења Окружног суда за град Београд, којн су сачињавали судије г. г. Павић Обреновић. Вук Радовић, Иван Живковић, Никола Ракић и М. Штерић. Државни тужилац г. Јагош Драш ковић оптужује Урошевића и Шефе ра да су чували стражу пред кућом, а да је Батинић на степеницама напао оштећену. У тужби се, даље, ве ли да су њих двојица нашли ауто Батинићу, којим је он побегао. Из суднице су изведени Батинић и Шефер, а остао је само Урошевић. Он вели да је разумео оптужницу, али се не осећа кривим. Није учествовао у извршењу дела. Поменутог дана је вели, отишао Батинићу у стан, а после мало овај га је позвао да иду у варош. Када су д«.шли до каване „Босна" у Краља Милана улнци, вндели су Шефера пред каванои, који их је 1 позвао да •попију по чашу пнва, које је и платио. Потом је он, на тражење Батинн ћа, нашао једног познатог шофера. — Да лн вам је Данило говорио да хоће некога да опљачка? пнта судија. — Ја о томе нисам имао појма. Живим толико времена поштено, пз не бих ни сада тако нешто чинио. — Зашто сте ишли чак на Ђерам за ауто? интересује се државни тужилац г. Драшковнћ. — Зато што мн је Батинић реКао да му нађем неког познатог шофера, објашњава оптужени Урошевић. Затим оптуженн одговара на постављена пнтања и вели да се упо знао са Батинићем на недељу данз пре извршења дела. Затнм је уведен у судницу и оптужени Батинић. Он одмах на почет ку овога исказа вели да је извршио дело, али није ударно г-ђу Халперн тврдим предметом по глави( него јој само истргао ташну из руке. — Благоје Урошевић и Шефер ни су били са мном када сам нзвршно напад на г-ђу Халперн. Када је Урошевић, каже оптужени, довео ауто, сео сам у њега, док је он отишао. — Рекао сам да стане стотину метара од куће у коју сам хтео да уђем. Ту сам имао да наплатнм од једне госпође рачун. Чекао сам доста дуго, али она није дошла. Тадл је наишла г-ђа Халперн. У руци је држала ташну. Запитао сам је о не кој измишљеној личности. Она се у једном тренутку окренула, ја сам јој отео ташну н побегао. На степеницз ма, доле, срео сам чувара куће и чуо како госпођа виче. Чувару са.м рекао да је нека госпођа пала на степеницама. Саслушан је затим и оптужени Фрања Шефер. — Нисам крив, каже у почетку Ше фер. — Да ли је тражио ауто у твом лрисуству? — Данило је рекао да му је потребан ауто, јер хоће неку своју метресу да бије, па је тражи. — Како сте се упознали са Дани лом? — У затвору. Био сам кажњен трн дана иступно. Радисав Дрњаковнћ, шофер н чувар куће у Краља Милутина улици 25: — Вилео сам, каже, како долазн г-ђа Халперн, а за њоме је ишао овај младић и показује на Батиниђа. Док сам }а разговарао са госпо ђом и нудио јој столицу да седне, младић је протрчао поред нас и по пео се на степенице. Госпођа је рекла како неће да седне н пошла. После мало видео сам како је младић понова протрчао поред мене, а чуо сам и глас госпође: „Моја таш на, моја ташна!" Потрчао сам за њим, али нисам могао ла га сустнгнем. Видео сам кад јс ушао у ауто у коме је бнло
два до трн лица. Загледао сам бро| аутомобила. Чини мн се да је бно 41 7. — Да ли је госпођа звала лекара? пита судија: — Јесте, звала је. Државни тужнлац је затим трлжио да се претрес прекнне радн са. слушања оштећене н сведока који нн су дошлн на данашње суђење. Пошто се бранноци г. г. Љуб. Жив ковић, Сима Алкалај н Живко Шушић нису противили предлогу државног тужиоца, суђење је одложено за 22 октобар.
Железннчка несрећа нод Устипраче ВИШЕГРАД, 9. октобра. — (М. Н. изв. „Правди"). — Већ два дана на подручју источне Босне бесни стра« ховито невреме. Срезови вишеградски, рогатички, чајнички н фочански много су настрадали. Над овим срезовима у току јучерашњег и данашњег дана била је неколико пута провала облака. Огромне количине воде изручиле су се и за час су потоцч и речице набујале, носећи и ваља|ући дрвље и камење. Преко двадесет воденица вода је потпуно однела. Поред тога вода је са многих њнва н ливада однела земљу тако да остале потпуио голе. Саобраћај нј друму Устипрача — Горажде — Фоча потпуно је оиемогућен. На више места вода је нанела огромне кол^чине муља и песка, а сем тога ошт^тила је н д^вене мостове. Такође је онемогућен и саобраћај на друму Сарајево — Рогатица — Вишегрзд. Синоћњи воз број 313 који поллиз нз Сарајева у 11 часова прекЈ Вишеграда за Београд, исклизнуо је између станице Месићи и Устипрача, и то на самом мосту. Локомотина од воза са тендером као и један вагон излетели су тако да се локомотива сурвала низ насип уз реку Прочу, док је тендер остао висећи, а један вагон искочио је из шина. Има се захвалити спретношћу мзшнновође, коме је успело да у последњем часу воз укочи и заустави н да на тај начин чзбегне страховиту несрећу, која је могла имати катастрофалних последица. Од особља воза, као и од путника није ннко повређен. Код путника је бнла завладала велика паника. М ј шиновођа н ложач пуким случајеч остали су неповређени: њима је успело да благовремено искоче у страну и тако се спасу. Због ове незгоде сви возови нмају велнко закашњење. Данашњи \брз?ни воз, који полазн *из Сарајева у 7 часова, прнспео је у Вишеград тел у 14 часова. Воз Вишеград — Прн^цј такође је имао закашњењс од 4 часа пошто је код станице Стр\-мииа вода нанела велике количнне камсња. Код станице Устипрача — Мегнћи вршио се превоз прелажењем На •». штећеном делу пруге налазе а изасланицн Жељезничке лирекци|е 1.а већим бројем радника. кож ужурбано раде на успостављању саобраћаја. Истрага ппотив обиј.чз Шолића ЗАГРЕБ, 10 октобар. — (Н. Ш. изв. „Правди"). — Разбојник Јосип Шолић је свакако један од највећцх раз бојника који су у последње време пљачкалн у овнм крајевима. Његов специјалитет биле су провале. Проваљнвао је гдегод је стигао. Најобичннје је радио сам, али често и са ортацима. ЧуЕен је његов подвнг ко ји је са ортацнма недавно извео у Запрешићу. У село су дошли ноћу аутом, опљачкали највећу трговин^ и запалили је, а затим опет у ауту побегли. Данас јс загребачка полиција воднла Шолића да на лицу места пока же све своје потхвате у околини За греба. Увиђај је извршен у Запрсшићу, где је Шолић детаљно описао обнјање трговине Грете и Фрање Струњака. У Запрешићу је Шолић признао четири обнјања.. У свему је прнзнао око 20 провала док се држн да има на душн сигурно 50—60.