Правда, 07. 04. 1933., стр. 10

СТРАНА 1!,

ПРАВЛА, т АПРИЛ 1«3 ГОДИНЕ

БГ>ОЈ КЗ^О«

дсо

Муж гопину оана држи у кјрну жену у стану — Необичан злочин полуделог спирнтисте. Кривична полиција у Хановеру ухапсила је ових даиа неког Јохана Тенхонтела, 6огатог рентиера, ко.ш олговара за неоончан злочин. Тенхонтел је већ од раније био познат као фанатичан спи рнтиста и у своме стану је често приреКизао спиритистичке сеансе. Али пре годину дана Тенхоггтелове жеве је несгало без трага и полиција је никако није иогла пронаћи. Отада Тенхонтел вије внше приређивао спиритисгичке сеансе V своме стану, нити је ико га пуштао у своју кућу. То је суседима постало с>"мн>иво, па су почели да уходе Тенхонтела и дошли до занимл>ивих от крића. Суседи су најзад поднелн при јаву полицији, наводећи да је Тенхонтел још пре годину дана убио своју жену и држи је у своме стану. Полиција је извршила преметачину у Тенхонтеловом стану и у једној соби одиста пронашла балсамо вани леш г-ђе Тенхонтел. Убица је све признао и навео да је своју жену убио и балсамовао да би помоћу ње мотао сам призивати дгхове у сзом стану. Ухапшени Тенхонтел Је лекарски прегледан, па је утврћено да је д>тпевно потпуно поремећен. • ЖЕНЕ СВЕ ВИШЕ ОСВАЈАЈАЈУ ДИПЛОМАТСКО ПОЉЕ. — У последње време жене све - а »>ше освајају терен у дипломатиш и данас већ нису више регке жене-консули, посланици и амбасадори. У Шпанији, где су жене до сада биле потпуно искл>учене из политичке и дипломатске службе, почеле су сада и оне да добијају упослење у дипломатији. За прву жену дипломату у Шпанији именована је ових дана г-ђниа Таргарита Салазериа, кћи шпанског песника Салаверие. С а ће једно време радити у министарству спољттих послова у Мадриду, а затим ће ће бити именована за шпанског посланика на страни. * ВРАДА РАЗВЕДЕНОГ МУЖА. — Нека Беатрича Видовић из Чикага развела се већ раније од свога мужа, кога је чикашки с\д осудио да јој плаћа месечно 150 долара на име издржавања. Али г-ђа Ви довић није могла добијати од свога мужа месе 1 пм издржава ње, јер је он ишчезао из Чикага. Међутим, после дужег тражења, бегунац је ипак про на1>ен и изведен пред суд. — Ви раније нисте носили браду, рече судија Видо«вићу, а сада је носите. Верозатно за ј то да вас жена и полиција не; би могли пронаћи. — Не, одговори Видовић, Ја рздим у рутнику и боље ми је са брадом. Али судија ни.је вероеао раз веденом иужу и приморао га ( да убудуће >иапред плаћа женг ^чдожавање, а полицији Пално саопштава своју адресу. — Сада можете мурно носити своју браду! рече на крају судија. Али разочаоани муж се код прзог берберина обријао. * „Р^РТА 44 нова адоеса: ДЕЧЛНСКА УЛИЦА БР .21 ТЕЛЕФОН 21-7-91 50332 НЕСКРОМАН ПРОСЈАК. Д-»мзћица просјаку: — Ево. имам један стари зим ски капут. — Хзла. није ми потребач. Ја зими оддазим у топлије кра-

Занимљнвостн о Белој куУ <ЈГ — РАДОСТ ПРЕТСЕДНИКА УНИЈЕ ШТО МОЖЕ ДА НАПУСТИ БЕЛУ КУЋУ. — ИЗ МЕМОАРА КАЛВИНА КУЛИЏА. —

Једнз ч.тала Индлјанка нзабрана Је I Као што се внли на овој слнии, бели аа „М лс" „бакарне боЈе" у нншеви могу бити веома пнтоме жнКалифорниЈи. | вотиње

ЗЕбсрагљенн војннк на есру оп ЕПИЗОДА ИЗ НАПОЛЕОНО ВИХ РАТОВА. — ВЕЛИКОДУШНОСТ МАРШАЛА ДАВУА. —

За време наполеонских рато са Један одред француске војсче, који се налазио под командом Наполеоновг маршала Луја Николе Лавуа, једног од најбољих војсковођа царевих, добио је налог да се повуче са сстрза Руген (на Балтичком Мору), пошто је постигнут са Прусима споразум да се тај њнхов посед езакуише. Једног дана дошао је брод по француски окупационн одред. Евакуација и укриавање у брод је текло тако брзо, да су једног војника, неког Рибоа, који је на северном делу острва чувао стражу, заборавило и стпловили. Кад је стражар после пет сати чекања на смену видео да његови другови не долазе, он се упути према унутрашњости осгрва, у мало рибарско село и рече свом станодавцу: — Боже мили, Ја сам пропао! Они су сви отишли и, пре ма војним законима, ја ћу сада бити проглашен за војног бсгунца. Рибар га је умирио, понудио му и дал>е гостопримство у сеојој кући, а већ после месец дана Рибо се оженио рибаревом ћерком Маргаретом и они су срећно живели. Рибо је убрзо заборавио да је француски всјни бегунац. тешећи се да ће цар моћи и без њега да освојн целу Бвропу. Прошло је пет годнна од ка ко су Французи напустили острво Руген. Рибо, се бавио риболовом и био пресрећан, јер га је њетова Маргарета обасипала нежношћу и љубављу. Али једног дана приметили су становници како се острву при бтижују два велика француска брода. — Светн Боже! узвикну Ру6о Ови сада долазе по мене!.. Али Рибо се одмах сети шта да рали. Похитао је кући, обу^ао своју стару униформу, узео пушку и почео да шета по ред обале, где су француски б:>одови имали ускоро да пристану. Опет је био француски в. јник на стражи. Из првог чамца ко.ги је притао обали изишао је сам мар тал Даву са својом пратњом Рибо упери пушку у маршала н викну: — Стој! Ко си? — Кгжи ми ти ко си? упита ?ачуђени маршал. — Ја сам француски војник 1иа стражи!

— Откад? — Више од пет година! Рибо је маршалу испричао како су га његови другови пре пет година заборавили на остр ву и маршал се слатко насмејао. Кад је чуо да се Рибо оженио и сасвим одомаћио на острву, Даву га је ослободио кривице за бекство из војске и даље службе у војсци. А Ри бсов таст је маршалу н француским војницима приредио | гозбу какву никада дотле нису Бидели. * ЧУДАН СИМПТОМ. — Лекар претледа болесну жену и најзад се обрзћа њенои мужу: — Не иогу да објасним откуд на леђима ваше супруте ове модрице! — Објаонићу вам то одм1х, господине докторе! Откако се разболела она стално лежи на — кл>учу од калије... . НОВА ВАРИЈАНТА СТАРОГ ВИЦА. — У једном париском листу изишао је мали огллс ове садржине: „Познајем господкна који ми је јуче у аутобусу из џепа зимIскот капута извукзо »овчакнк. Позивам га да мн врати новча'ннк са новцем, иначе ћу га при | јавити полииији". ј Сутрадан је изншзо на истом месту ова( мали оглас: „Изволите, доћиге по новпник. Код куће сам преко иел >г дана". Ј На то је дошао одговор о] штећенога: „Дошао бих, али не знам взшу нову адресу". , „Не бриннте. ја свој стан вгћ десет годииа ннсач мењао!"

Вашингтон, алрнла Поводом недавне проме«е прстседника релублике СЈеднњвних америчких држава, када је г. Х>-вер предао дужност г Р>-звелту, опет се много говори и пише о Белој кући, ко■а је у новијој историЈн често н' рала велнку исторнјску уЛогу, од свегско! значаја. Зећина Американаца н Европ л.ана мнсле да сви прегседии ци Уиије необично жале н с болним срием напуштају претседничку столицу н монумен талну зграду Беле куће. У ства ри, није до сада било ни јед< |ног претседника Уније који се није радовао искрено као ђак кзд је положио нспит зрелости зато што је могао да се о тресе тешке дужности. Положај претседника Сједи к-ених држава изискује неве р .Јватан налор, самопожртвова к,е, одговорност и многе непријатиости. Посао претседника Уније је толико напоран, толико истроши здравлл и нер ие претседникове, да ретко ко ој н>их доживи дубоку старост. Данас Америка има свега једног енкс-прегседника — то је г. Хувер. Сви други су поумирали, пошто им је живот ч-раћен баш у Белој кући. С обзиром на то да се претседници Уније бирају прилично стари, они не доживл>ују г.оосечну старост осталих америчких граћана. Бивши претседниии Линко.тн, Грант, Гарфилд, Честер Аргур, Мак Кили. И ИНДИЈАНЦИ СЕ ЖАЛЕ! ЛОВ НА ПСЕ. — У околи.т НА КРИЗУ. — Племе америч- америчке варошице Рамапо Хил ких Индијанааа, црвенокожнх <држава Њу Џерои) тамошње Ирокеза обратило се нелавио; становништво арирећује поканадокој влади молбом, у ко- следњих дана велики лов и ојој трзжи хитну помоћ. Иро- громне хајке — на псе. У ококези су последњи огранак рато лнни вароши у последње врече борних и храбрих нндијанских страшно су се на\можили псл племена, кој » су у Северној А- 6еску1ншии, који су подивл.али мерици деценијама водили ди- и почели да личе нз крволочне вовоку борбу против белих л>у-: вутсове. Они ноћу у чопорима ди. Они су у својој мсхлби на-' врше вападе на фарме и привели: јватне куће и пра-ве велика пу„Ни наша традициона.тна от- стошења међу домаћим жив»порност и расна снага не може тињама Лов на ове подивљале да се бори против даиашње псе је врло тежзк, јер су очм страшне привредие кризе. II веома лукави и вешти. а нзсрми, погођени тешким уоарима ћу иа л>уде као и прзви вч.осудбине, прин\'ћени смо да од ви До сада су стаиовници °авас, беле брзће, тражимо хит- мапо Хила успели дз убију ове ну помоћ, јер ће иначе цело на га пет оваквих подив.г>алих пзше племе бити осуђено на про- са, који су постз.ги права напаст". паст за околину.

Хардинт, Кулио — нису доживели шездесету годнну. (Кулииа је у шездесетој години задссила смрт.) Мало Је уставних влада.-»аца који би ималн тако широк и моћал делокрут као претседннк Уније. Алн баш та, устаеом наметнута дужност, доноси претседнику огромне послове и нечувену одговорност, ко\а сатире живце и >"бија здрав л>е човеково. Кулиџ у својии мемоарима са горчином и иронијом пише о моћи претседника Уније. Он јг окружен безбројним саветнн 1има и добронамерницима, од којих сви хоће по нешто да му ламетну и предложе, али кад доће до извоћења, таквот пред лога, претседкик је усамл>ен, сдговоран за све, па а-ко учини неку грешку, он је крив, јер је у центру свих догађаја. Кулиџ је израчунао да претседиик Уније има свакодневно ла се рукује са л>удима пуна три сата, а потписивање аката траје просечно шест часова. Већ тај посао — руковање и потписивање — довол>ан је да потпуно исцрпе претседника. Али то још није све. Он има поред тога још масу послова. Ако се прорачуна, оа се не одмара дневно више од 6 часова. (Урачунавши гу и спавање). Они који познају рад претседника Уније нимало му не за виде на утледном положају ко ји заузима.

НАЈДЕБЉИ МЛАДИЋ НА СВЕТУ. — У америчкој вароши Елгону (држзва Илиноис) живи младић Роберт Л Вед*>у, стзр шеснаест годича, који је у целој Америци чувен по гоме што је у цвету своје младости достигао завидну телеагу тежину од 170 килограма и неча наде 12 ће ккадз моћи да постане џокеј. Има изгледа ла ће се млади Ведл>у и да.м гојиги. |3а последњу годину данз уто1јио се зз 20 кллограма. У исго »реме он и нагло расте, тахо да |ће се развити у правог дипз. :Оа је, несумњиво, најдеб.ЂИ 'младић на свету.

АМЕРИЧКА ПРИЧА. — Не•>а индивидуа одговара пред су лом за краћу. Суднја строгнм гласом пита оптуженота: | — Ви сте крали? — Нисам, господине судија! ^Само моја рука је крала! — Тако? Е, кад је ваша рука |крала, оСЈ 'ђујем је на шест меЧеца затвора! — Олрајт' одговара оптуже Чги. па почиње да скида своју дссну руку, која је била вештачка. ВЕНЧАЊЕ ОДМАХ ПОСЛЕ РАЗВОДА. — На пољу веичлња одмах после добивеног раз вола брзкз стетоки рекорл однео је ових даиа амерички филмски глумаи Блеквел. ко!и је са својом новом зере-ниичм сачекао изриизње развода брз кз са овојом другом женом и одмах се аутомобилом упугчо у општину да се и по тре !|и пут венча. Блеквелова друга жена била је кћи јужноафричког м\'лтимилионара Бзрната С њом се развио зато што му није одобравала претерано тт>о шење њеног мираза. Сздз се оженио оперетоком герлом И1воном Тејлор.

АФОРИЗМИ — Елеонора ваи дер ШтрагенШтерберг. Многи л>\'дн има|у, поред о5н'пгих ч\ла и шесто чуло: р« нодушност према свему То че сто ни о»га сами не знају. * С в .бичн-лк **и ; е ппема мом себи верач, али се увек стара да њему буде на.гусоднл ?е. • Права вецттина у животу ге састоги у овоме: не пренењ »ла ти л>уде и не потцењивал« жи *от. Лакзт је пос.те рата најсавршеније оруће за продирање у жнвот Ко уме да се гура и лзк јтом крчи пут, та.ј ће и успетч. Време кад је разум крчно пуг, минуло је. Племе*пгти човек мора да има двоструко јаку меморчју: да памти доброчинства дру-' ;х н л се сећа пачости других. • Заниидуиво к. а.та је цстлау. они луди којн даиас имају ма ло да једу, имају прилично мно го да — гутају.