Правда, 07. 04. 1933., стр. 12

БРОЈ 10.206

ПРАВДА, » АПРИЛ 1933 ГОДИНЕ

СТРАНА,

Фељтон ,,Г!&авде'

♦

НЕМД НИШТД ПР0ТИ8...

ВОЈ. ЈЕРЕМИЋ —

Немам ништа против удовипе Смиље. Нити мислим да је „олајазам", што режла Ју.тка „Црвенперка", продавачнца ов да1пн>а и ратна удовица. Код нгс је уопште све ратно: удовице, богаташи, раслуштенице, сирочад... Још мање с<:м иротив апотекара Гаја. Боже сачузај! Свак ради саој посао. Истина, Гаја има банку и неку ђаЕОљу машинерију која лане ознесе некој давојчици вилицу. Остала је жива сирота. Закрпили лекари однекуд. А он је пла тио да се закрпн, па не треба грешити душу. То нам још остало. Јер — што рекао Алаксз „Сисавац", његов благајник „од банкара брате, сви живимо". Што је поштено — поштено. Шта је то двадесетак од сто. Помогни, ако си пријатељ, кад ми је тешко. Па нек је и тридесет. Није Гајо, као што кажу за банкаре, грамзив и циција. Јесте мало штедл>ив (исте панталоне носи пет година). Али даје народу и капом н шаком. Тридесет-тридесет. Али даје, просто лиферује. Зато га вал>да, од рата, пакосгогци зоеу „лиферант". Нши је, као што су обично банкари, дебео. Него, као сламка, „ко рогоца" (како Јгу у шали каже његова женица). Једино дебело на њему је нос. Једино младалачки азетле очи. Висо«, мршав, стар — још четари крезава, црна зуба. А Сми ља? Омала, дебељушна, млада, ко роса. Обла, глатка и једра некако. А кикот јој, пусто, зво/ни. — Прима, антика... уздахнуо апотекар Гајо кад су је довели у нашу каеабу. Ту, из оближњег села, потсвојкиња једног сеља«а. И то за неког опанчароког радника, снажног, здравог на око. Као јабука — гледаш је споља румена, лепа; расечеш }е, а она трула. Не знам, људи, шта би човеку — не огодини. Да ли му зимус од штављења кожа гаресече ладна вода, и.ти је на сугреб нагааио, шта ли? Тек, пролетос занеможе одједно*м и отеже папке, што кажу. И тако Смиља оста удовица. Сама, самохрана, ко да је Богу телад побила. Још да не бч, у мираз донесене, шиваће маши-

не и добрих људи, брука. Ето, прво да не би апотекара Гаја. Нашао јој се при руци, брате. Још за живота покојникова. И у болести лековн и којешта.

во. Тако једном причала госпаСока да је чула кзко је Јулка „Црвенперка" говорила удовици Смиљи: Црна Смиљо, не буди луда,

А кад се несрећник упокојио, јадо моја. Син му жутокљунац, Гајо јој преко Јулке „Црвен- шта имаш од њега. Гледзј за перке" понуди овоју кућицу у душу и гушу. Глаено је наједи доњој мали. Па кад ц колико се и иапи. Живећеш ко бубрег могадне платиће. ју лоју..." Мало због доброте, мало због! „Ју, сгрина Јуло, ђе ћу ја са пара, тек Гаја је цела чаршија старим чозеком, био би ми опоштовала. Кад би загегуцао тац..." рекла кучка Смнл.а и ту сокаком са томпусом међу чкр ноћ се, као бојаги.^два п\т забинама, ови су му окидата ка- кључала. А неко Је, шапнула пе као да наилази, боже ме госпа-Сока ,ту ноћ видео апопрости, неки светац. Цела чар- текара Гаја кад је застењао шија, изузев неког Жике „Бе- преко плота удовиме Смил>е. ћара", грдне пијандуре и лаја- Када је дигао руку да закуца ва човека до зла бога. Седне на њен прозор окренуо се, катај пред „Златну мешину", ис- жу, на капији кључ, а месец пружи краке до пола сокака, синуо и зацерекао се на батаараздрљи чупаве грудн и гтсује ра Гаја и сина му Милована.... власт, богове и кога стигне. ј — Покварењаче... зашиштао Просто лаје на пасја преокака- гарезави Гајо и спустио руку на ла. Кад би неком несрећом на- нос сина Милована... ишао туда Гајо, обишао би да| Сутра удовицу Смиљу узео у леко, закашљуцао и смирено заштиту бркати каплар Вук. Ка прошао, док би Жика „Бећар" жу, због разврата и неплаћене лајао за њим: јкирије. Власт је власт. Немам — Шта ш подвио реп, куч-1 вишта против... ко швапска... | Једном му чак и иатер оп«>- У[Ц0В0 ћВ ИћК ПОБО Ш1 ИО" вао; помињао неке лиферациЈе,; г , . г г претседниковање под Шваба- шти Ш\т и Голаа ма, интернирање и смрт свог _ Трећи ,. тап 6анле , Јагарић , обе . оца, па га, кажу, стегао за гу- м у нстражиом затвору. шу да му умало очи нису искочиле. Једва га л>уди спасли од побеснела „Бећара". Ових даиа је осуђен на робију за покушај убистЕа на банкара Гаја. Не можеш ги, бра-

онаа га је гтрсдао нзјкрволочннјем члалу, ЈагариКу, који ј« несрећму жр тву Јтчтпио. Јагарић је с?е6н суд.ио сам, обеснвшн ое о кажш у нстраж ном затвору. Сам претрес, на којем ће бити саслушзни загребачки детективм г. г. Антон Голуб и Јоснп Бан, буду широко икгересоваље у јавности.

тац мој, уз нос целом свету! Шут с рогатим се не избори. Јер, забога, шта би било да су Гаји онда очи искочиле! Шта бн чаршија и убога сиротиња без свог првог домаћина и добротвора. Није ми жао „БеКара". Правла је, углавном, задовољеча, И немам ништа против... • У ггрви сутон, кад ћорави општински добошар отклепета за тварање ћепенака и попали фењере, живне наша касаба шћућурена под брдима. Код „Златне мешнне" зациличе домаћи Цигашгн примаш и дрекне Мица „права сарајевска певачица м . ДућаЈнције сврате на „по једну"... А жене изађу на сокаке да поразговарају уз плети-

Б.1ЕЛОВАР, 5 април. — ГР. Л изв. „Прав-ди"). — Познато обијан>е Пореоке >тграв« у Бјеловару. којом при ликом ј< убнјен служитељ Акдрија Хун>ет, изазвала је необичн\' сензацију з«бог своје дрскости, те се чинило да ће ое врло тешко или се неће никада ући у траг зликовцима. Приликом обијаи>а Даруварске штедионице д. д. каћени су докумемти опасног разбојкиха и обнјача Јосипа Бенде. Ти документи сломили су Беиди врат и открилти његове ортаке Аугусга Гоау и Алојза Јагарића. По сле отоје разбоишчке карије^ре, коју је Бенда постигао у Чехословачкој, где је био осућен на 11 годлна робте, а.тн му је успело побећи, он почиље оперирати у нашој држави: у Загребу, Бјеловару, Марибору, Карловцу н Дар>-вар>-, где је коначно завршио, заборавкзши своје доку менте «а месту краће, што је било судбоносно по њега и његове другове. На око 20 места за две годнне одиели су стварн и нозца у вредности преко 350.0О0 дииара. Њихов на<ј тежи злочин је убист-во из користол>убл>а у Бјеловару. Према резултаткма истраге, ко>ја је сада потпуно до вршена, обијачн су иставили кз врат нииа закл>учана врата и оборили ка земл>у чхтвара пок. Хун>ета, којега је најпре почео да г>тии Голда, а

Нгдељни распоред раднб-нонивпата - БЕОГРАЛ ЧЕТВРТАК, 6 АПРИЛ 17.00 Из обласги окултнзма, прел.тање г. Владе Михајловића; 18.25 Тччно време; објављивање вечерњег Чограма и програма за следећи дан Час француског језика: Француски дијалози: г-ћа Сесил Шаре и г. проф. Мирко Дамњановић, 19.00 Кон цсрт радио оркестра; 20.00 Пренос нз Л>убл>ане. 22.00 Тачно време. новмнарски извештајн А. А. Пренос м^зике циганске капеле Шандора Раду из ресторана „Потрошачка За ; друга". I Загреб: 17.00 Поподневни конце! рат руског збора и оркестра бала* лајчника. Л>убл»ана: 20.00. Пренос збора из Трбовл>а. ПЕТАК, 7. АПРИЛ I 8.55 Објавл>ивање дневног програма; 900 Час гимнастике. г-ца Смиља Мандукић; 9.30 Пренос слуI жбе Божје из Саборне Цркве, 11.00 Народна музика (грамофонске плоче); 11.20 Званични извештај о воI достању, лака музика (грамофонске плоче); 11.57 Тачно време; 12.00 Звона са Саборне цркве; 12.05 Концерт Радно Орксстра; 12.35 Берзан ски извештаји, наставак концерта радио оркестра; 13.30 Новин. извештаји А. А. Тачно време; 15.00 Сла зенска музика; (грамофонске плоче); 15.30 Народна музика на хармоници изводн г. Младен Ђорћевић; 16.00 Концерт радио оркестра. 17.00 Беатрича Арагонска, жена крал>а Матије, предавање г. проф. др. Јована Радоњића, 18.45 Тачно време, објавл>ивање вечерњег програма н програма за следећн дан; 19.00 О Соколству предавање г. др Лазе Поповнћа (прирећује Просветни одбор Савеза Сокола Крал>евине Југославије у Новом Саду); 19.30 Благовештење, комад у 1 чину од Пол Клодела; 20.00 Пренос из Варшаве: европски концерт; 22.00 Та»но време, новинарски извешгаји А А. Музика за игру (грамофонске илоче). Загреб: 17.00 Поподневни концерт трна Шимачек-Север-Кернн. Љубл>ана: 17.30 Салонски квинтет. ЧЕТВРТАК, 6 АПРИЛ Беч 15.20 Виолински концерт; 22.55 Музика за игру, Берлин 15.35 Внрту озна виолинска музика; 16.30 Забав на музика; Пешта 18.00 Пештански К "нцертни оркестар; 19.30 Пренос из државне опере; после преноса: Циганска музика, Букурешт 20.30 Пренос из опере, Париз 12.30 Оркестарскн концерт „Модерне оперете". '2<»00 „Љубав" комелија од Кистенм<.керса; Праг 19.25 Концерт вокалног оркестра; 20.00 „Женндба", чоме дн',3 у 3 чина; Варшаеа 12.35 Ш<олскн концерт Варшавске Филхармоније уз суделовање хора „Харфз" и Рутковског (оргуља); 20.00 Концерт радио оркестра.

ПЕТАК, 7. АПРИЛ Беч 16ло Аустриски савремени композитори; 22.20 Вечерњн кон» церт; Берлин 20.30 Концерт из сале м Клу"; Пешта 12.05 Салонска капела; 17.30 Црквене песне суделује хор богослова; 22.00 Циганска музика; Букурешт 18.00 Концерт радио оркестра; Париз 19.00 Предава ње; 20.45 Камерна музика; Праг 17.05 Концерт квартета „Ондричек"; Варшава 17.00 Концерт дувачког оркестра; 22.00 Концерт Варшавске филхармоније, НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈЕ ТАЧКЕ РАДИО ПРОГРАМЛ ОД 2 ДО 8 АПРИЛА Четвртак, 6; Беч, 15.20: Виолинскп концерт. Петак, 7; Варшава, 22.00: Концерт Варшавске филхармоније.

Задруга Срба привредника у Сарзјеву САРАЈЕВО, 5 априла. — (Н- Ј изв . Правди"). — Задруга Срба привред ника у Сарајеву отпочела је рад 1. августа 1931 године. БроЈ уписаних задругара нзносио је '44 члана са 770 удела, алн је на дан 31 децембра 1932 године било овако стање: 99 задругара са 522 удела, са уплаћеним износом од 109.091,50 дннара. Према томе, закључује се да је интерес пра вредника, на које се рачунало при оснивању ове Задруге, за задругарство врло мали. То је последица слабог схватања важности задругарства н његове улоге у привредном животу, а, вероватно, има и нехата. Даље ћемо вндети да је стална штедња износила, концем 1932 године, 4.394.5С, а обична штедња по уложним књижицама и по текућим рачунима, укупно 13.067,01 динара. Управнн одбор, у чијем су извештају изнесене ове цифре, радио је све што је могао да заинтересује и приволи привреднике задругарству, али успех ни је био најбољи из разлога које смо навели у почетку и због опште привредне кризе. Задруге мисле да се, и поред те тецжоће, могло више учинити у цил>у организовања капитала и кредита, јер удели ни за сталну ни за обичну штедњу нису пре« велики. Поред релативно малог броја привредника са уделима слабо је интересовзње и у тражењу самих кредита за производне цил>еве. Задруга је издала свега двадесет девет мсничнкх кредита у укуттном кзносу од 112.195 н једну поза|мицу. по привое ме!Х>м рачуну. од 3.519.8П динара. Та ко је Задруга, уз го1овин> од 10.820.50 динара, имала 31. децсиора 1932 године уложеног и за кре.жте неи-скоришћеиог новца на улогу код Добровол>ачке задруге, у Сара ; ев. V износу од 43.700 дкнара. Осим гога, ако би се указала потреба. Задруга може да набави кредита код Сааеза у Београду н да, и на тај начин омогући кредмткрање већег броја при вредника. На крају ове, прве, годкне свогз ра да Залруга Срба привредника V Сарајеву, имала је чистога вишка 1.991.2© динара, после веома малог обима пословања. а услед још уг.ех незнатних оопствених и гућих средстава. Услел малог прнхода, коги је износио 10.115.78 динара, а састож се из камата од меница, улога, провизије и упионине. морало се екочомн сати и са расходима. Удели су капи тализкрани са 5%. а улози са 6°/в.

НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ" Ива Ивановић (Роман из београдског живота) (Ј. КАЛАЦАНОВИЋ)

17 — Зар СИ 01-21 изоукзо дсб ■1.и крај? угп.-а га Ива „Врабгц" смејући се. Мархадос, очигледно љут, окрете главу на другу гг,>ану и >теде да прође поред Иве без поздрава. Ива, кад епази да му Је пријате.1> љут, не даде му проћи, него га ухвати за руке н упита га: — Мо.тим те, зашто си љут? Маркадос му исприча шта му се догоднло кад је ишао код кројача, према адреси коју му је дао Ива,и рече му да он верује да га је Ива нарочито послао тамо да се нашали, а шала је била груба, па је за то љут. Ива, заиста жалећи што се

— Ама, шта је тебн? Ти си забринут? — Није ништа, тихо одгово ри Маркадос и тупо гледаше у земљу. — Знам да јесте нешто. ГоЕори одмах, нначе ћу те треснути о калдрму, претио је Ива у шали. — Брита и ништа друто, мир но рече Меркадос. — Може ли ти се помоћи? утшта Ива. — Ти не можеш, одговори Меркадос. — Крађа, свађа, штета, пожар, потол? питао је Ива. — Новац! одтовори Маркадос и погледа Иву, па настави: Ти знаш да ми је зет поги

,нуо? Остала ми је сестра са „ Ј с! три дезојчнце. Ја сам их при

Маркадоса како није нн мислио да се шали, него је и сам био увереи да ће Маркадос на правити какав било посао. Меркадос, потонуо у некакре тешке мисли, ћутао је и од кахивао главом. Ива је приметио да је Марка дос, поред љугње, још и збуњен и забринут. Ухвати га испод руке и поведе нехолико корака, па га изненадно зауста ви и залита:

хватио и издржавам их. Сад замисли, болесна и она и две старије девојчице, сви од шарлаха... — Јадни мој другзру, зато ли си ти тужан? више за себе рече Ива, бркну руком у џеп и извади новчанице које му је би ла дала Смиља и некако досто јанствено их пружи Меркадосу. Меркадос, пгироко отворених очију, остаде и упита:

— Мени? — Теби! одговори Ива. — Све? Тако небројено? — Ове и небројено, а, ако можеш, остави и мени једну бандару да ми се нађе. — Шта ои продао, и за ово лики новац, кад ништа немаш? — Ништа! — Па откуда ти? — Нисам украо, нисам прева рио, ниоам фалсификовао. Дру го је све споредно. Важи ли? — Важи! чисто јекну Мерка дос, загрли Иву и љубљаше га. Хвала, хвала тн, ти си ми све спасао! грцао је Меркадос. Ево и теби, мвни је доста и половина! и покуша да врати новац Ивн. — Не, имам Ја још доста ситнине. Узми ти, теби је потребно вратићеш ми ако кад могнеш. Иди, похитај, ако тре ба да похиташ! говорио је Ива. — Да, треба, хвала! задихаво је говорио Меркадос, снаж но стеже Иви руку обема рукама и одјури. Стојећи. са осмехом среће на уонама Ива је, блажен, иосматрао Меркадоса који је трчао. — Јадни мој Меркадо, нисам зиао да та је судбина тако теш ка и да тако велико срце имаш! напослетку рече Ива и настави лутање. Није ишао ни неколико ко пака, а натрапа на Стеванку. Она, чим га виде, поче му говорити тако брзо и живо, мла 1арајући рукама, да Ива запуши ушн кажипрстима и побе-

же. Желећи што пре да се сакрије од Стеванке, Иза упаде у једну бакалницу и поручи ча ■цу пива. Шегрт, који беше сам у дућану, видећи Иву збуњеног и запушених ушију, поче се сме јати и рече му: — Ама, господине, ви сте си :урно погрешили? Овде може те добити каве, шећера, кајма ка, сира, а пиво не точимо! Виде и Ива да је у брзини погрешно, насмеја се и поче се кревељати на шегрта, па се смисли и купи сира. Сад се опет шегрт збуни, гледајући ма торог човека како се кревељи и Једва Је угодио вагу и сир нзмерио. Држећи сир у руци Ива ;е разговарао са ше! ртом и поче '->■0 нзвнравао на врата. Кад му се учини да је опасност прош1а, он изиђе из дућана носећи КЈПљени сир који му се учини ла мирише некачвим чудноватим мирисом. — Куд ми, дођавола, паде напамет да купим ово чудо? прогунћа Ива, подижућн завијени сир и, не знајући шта би са њим урадио, згодно га убаци у Једна !јубретарска кола која про!>оше, пуна до врха, тако да се нису могла затворити. Као да се отарасио богзна какве бриге и терета, Ива одахну и настави своју шетњу Ни сам није знао како се нађе пред Сми љином кућом, али је прође. Ма ло даље он срете Анку, која му се неспретно поклони и рече: — Зар мој Радован није јак? Широко отворених очију Ива

Је гледаше и, правећи гримасе, смејаше се на свој начин. Анка, која се уплаши од чудног израза лица Ивиног и смеха, збуни се и побеже. Ива се узнемири Зачудило гз је Анкиио питање, али му се ипак учини да оно није оез значаја, па се врати и уће у Смиљину кућу. Смиља се занимала око цвећа на широкој тераси Ива скоро улете кроз салон на терасу, поздрави се срдачно са Смиљом и седоше поред цвећа. Живом речи исприча му Сми ља шта се било догодило и како је текао цео напад, али је Ива прекиде узвиком: — Ах, сад знам зашто су ме били затворили! Гледајући га зачуђено, Смиља му рече: — Чувајте се ви, господине Иво, то су злочинци. Све се пла ишм да вам једног дана не учнне какво веће зло. — Наставиће се —

КОД МНОГОБРОЈИИХ НЕВОЉА ЖЕНСКОГА СПОЛА, ствара наравна Франц-Јозефова горка вода највеће олакшање. Уверење са клиника за болесне жене тврде, да ФранцЈозефова вода особито благо дејствује и да је посебно одлич но њено дејство код породиља. Франц-Јозефова горка вода добива се у апотекама, дро геријама и шпедерајским трго винама. 56890