Правда, 03. 01. 1937., стр. 1

Број 11.566 Голппа XXXIII

Бооград, недеља 3 јануар1в37 годпне, Влајковпћепа 8

ЈТрпмерак 1 линар

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ. — МЕСЕЧНА ПРЕТПЈ1АТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ,— Чек. рачун бр. 53220. - ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553, 25558, 25560; АДМИНИСТРАЦИЈА 255 51 Париз не очекује побољшање међународне ситуације Италија у свом одговору тражи коитролу француских пограничних места Париски листови сматрају да је то посредно оптуживање Француске

Горке истине из шпанског грађанског рата

(Писмо из Паризз)

Очи су упрте на догаКаје у Шпа вијн. Нс скидају сс са к»их. Углед нн Шпапин, ма шта говорнлн. радо се чују. Еао нзјаве јсдног чнја се реч тахо радозна.\о дочехује: г. Ал кала Заморе, бнвшег прстседннка Шпанске Реп>-бАНке. Г Замора је јуче прнмно новнна ре. Нзегова разлагања су дуго трајала. Он нм је рекао: Кад једа« режим падне, н>еговн непрнјатсљн хвале се и убеђују самн себе да су га баш они оборили. Тако долази до необичне слике: по беНени, ма да не учествују у радостима победника, слажу се с овима у оцени разлога свога пада. Па ипак, ово двоструко подупнран>е истих аргумената још ннје довољно да се >*тврди њнхова истинитост. Победници су охолн и самоуверенн те претерују у истииан>у својих заслуга. а побеђени настоје да прећуте своЈе грешке. Режим обара само онај којн то до нста може, па ако он то може, у залудно је да се жели да се одржи политичка стабилност. Парадоксал но али истинито је да за овакво обарање имају могуКности баш они који то не бн хтелп: то јест онн којима је у највеКем интересу да не дође до катастрофе. Па ипак, они је изазивају, и подупиру слом, извршуЈЈ-Ки тиме морални закон који их и саме погађа неумитном својом строгошКу. Овај закључак није софистички парадокс, није игра речи. То је логична последица природе сваке вла сти која се ослања на снагу оружја, која се удружује са великнм интере снма, која се ослања на непокретност других (то је важна савезница) и која је вазда на опрезу пред отво реним нападима (најчешКе, слабим) она никада не слуша опомене пред опасностима које су у н>ој самој, и увек се чуди кад оне искрсну. Ако пажл>иво проучавамо истори ју пропасти разних рсжима, конста товаКемо у многим случајевима гор ку истину коју смо овде изнели. Али од свих најгорча је ова у Шпани ји. Шпански случај је свеж и сви га имамо пред очима. Уосталом, ок нам даје двоструку поуку, то јест два супротна преокрета: у једном периоду прешло се са апсолутне, диктаторске монархије на републиканску демократију, и од несумњиве републике на борбу између две днктатуре које прете да Ке уништи тн демо^оатију. Сваки политички ре жнм у Шпанији морао је, да би сам

себе довео у опасност, створити сам | себн непрнјател>а- (Да морао их је створнтн сам, јер их у ствари није бнло). Кад је монархија завела днктату ру, републпканске опасиости у Шпа [ нији није било. Нзене политнчке (и сториске) странке помало су неста јале: а ако је која и преживела три умф републике, било је то само услед прикупл>ак>а последнжх остатака свих ранијих странака у једну. Нове републнканске партије васкр сле су у зору републике као логичпа нужда, јер их је створио заслужени и неизбежнн слом монархије. Често су ми говорилн као шефу победничке Републиканске алиансе да сам успео да срушим један режим. Никада нисам примао такво ласкања. Напротив, трудио сам се да збришем илузије које су прнјале мојим сарадницима. Истина је друкчија: монархија се срушила сама помоКу диктатуре. Ми остали предвидели смо слом монар хије и спречили само да не доНе до безвлашКа. То је све што смо учинили. И то је доста! Новорођена република није имала непријатеља. Тешко је замислити шта се све чинило да би когод у спео против једног режима, који је на око бно потпуно обезбеђен. Месеца априла 1931 у Шпаиији није било монархистичких странака, јер је диктатура систематски радила на њиховом уништен>у. Ово уништавање било је утолико лакше што је ту било, у прво.м реду, реч о олигархиским круговима, а не о коренитнм и одлучним снагама на рода. Чак и после маја нсте године, — то јест за првих немира и пожара, који су се поновиле 1934 и 1936 — неспособност династије и сеКан>е на н>ену пропаст били су довољнн да објасне зашто и сама антирепубликанска опозиција није хтела приз нати нити примити назив „монархи стичка"..., Само један посланик ушао је у уставотворне Кортесе с том етикетом, а и тај је био стари монархистички парламентарац, коме дугогодишња пракса није дозвољавала да узме републиканско име, ма да сам. либералан и демократа, никада није устајао против н>е. МеНутим, данас је демократска република у агонији, у процепу између страхота двеју супротних диктатура које се боре о превласт: или днктатура црвена као проливена крв, или црна као мртвачкн сандуци који чекају да их сахране. Ова о пасно<^ коју би само случај (готово

чудо) могао спречитн. дело је непопустљиве и амбициозне демагогије, која је допустнла повратак једне слепе реакције. Да би се то могло догодитн требало је у политику гле датн као у средство за уништавање противника, у финаисије као у моно пол буиета, а у владу као у симбол Ннкада, у великом лабораторнју недостатка ауторитета. му нсторнјских експернмената, нисмо имали сјајнију прилику од ове коју смо управо разгледали, која би нам више дозволила да вршимо експернменте на подручју политичких наука. И долазимо до заклучка да смрт, природна и жестока, сваког режнма, није друго до самоу биство. Могло би се реКи да Ке на свом путу десничарска влада стрмо главо одлететн у јарак с десна, а демократије у онај с лева. И још то: да су најопаснији непријатељи сва ког режима његови екстремни и нај амбициозпији партизани. Нема режима«оме не би претила та опасност. Алн ауторитивни режим, чији нас успех уосталом даље не интересује, више је под-\ожен личном или дннастнчком егоизму. Демократије су мање заштиКене про тив нестрпљивости, слепоКе илн лу дости оних којн нх воде, често, у пропаст.

Депа у мадрнДскнм рушевинама

Париз, 2 јануар (Телефоном) Неизвеожост у поглеау садржине и одговора којн Ке дати на францчско — брнтанску ноту Италија и Немзчка сала «е веК знатно мања. Иако се још не може говорити са пот пуном поуздаиошНу, може се на. слутити какав ће битн одговор Италије и Немачке. Карактеристично је да се у француској јавности по. јаол>у|у коментарн који обележавају скептииизам француских званнчних кругова. |ер се не очекује да Ке се ситуаиија ма у колнко поправити од говором двеју фашистичких државз. Одговор Италнје н Немачке на по менуту ноту имаће своју осн-ву у ноти коју су ове две државе |ош раниЈе упутиле Одбору за немешвн>е у Лондону. Италија ће тражигч контролу фра*ш>*скнх пограничних места, дајући тиме на знање да всрује да се преко француске граниие шиљу у Шпанију велике колнчине ратног материјала, оружја н л>уд

ПРВА КРИЗА ПОСЛЕ НОВЕ ГОДИНЕ

— Хоћеш лн да слушаш оне честнтке преко радиа нз двадесет три вемл>е? — Једва чекам, јер сам се толнко нстрошно ва честнтке да могу прнматн само бесплатне честитке..,

ства. Сем тога, Итали1а Ке трзжитв забрану слања злага шпанске Народ не банке у ишкгрансгво, које зла. то служи као залога за лчфераииге ратног магерајала од стране француских индустриЈалаца. Најзад, Игали|а Ке гражитн забрмгу уласка у .Шпанију било каквих одреда, изузев чланива меКунаридног Црвеног крста који имају добротворну мисију на фронговима. Према томе, Италија Ке тражити да се забранн у. лазак у ИЈпанију сваком оном лицу ко|е нема внзу мећународног Црве. ног крста. Коментаришућн овакво држање И талије, париски лнстови карактерншу то држање као посредно оптуживање Француске. У овом случају, велн се у парнским коментарима, Игалија жели да се претстави као пот пуно невина у шпанском граћанскск« рату. а Ја с друге стр&не сву од, говорност пребаии на Француску. Ооакво држање, поред свега тогз што се последњих дана веровало да ће бнтн извесног аопуштања са италијанске стране, могло се и очекнвати. Енглески посланик у Берлину имао је јуче разговор са немачкни министром иностраних послова г. фон Нојратом. Иако се садржнна о вога разговора не зна у деталима, француски политички кругови изра жавају своју забрннутост због сада њег држања Немачке. Тврди се дз Немачка никако нема вол>е да пре кине политику интервенције у Шпа нији. Што се тиче оправдања овак вог држања Немачке, у берлннским полнтичким круговнма истиче се да је таква политика потпуно оправда на са гледишта да се не сме ниуком случају помагати влада која је под директннм ут.ша|ем Сов|етске Русне. ''емачки одговорнн фактори см-"трају да је валенцијска влада пион на шаховској табли Сов|етске Руск је, која има за цил» да на Иберн ском Полуострву образује совјетску републику Оваквн аргументи немачкнх од-