Правда, 07. 06. 1937., стр. 1

Прој 11721 Годива XXXIII

Београд понедељник 7 јун 1937 годнне, ВлаЈковићева 8

ИРИМКРАК 1 динар

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ. — МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. - РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ. — Чек. рачун бр. 53220. - ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553, 25558, 25560; АДМИНИСТРАЦИЈА 255 51

Француска захтева да се безбедност мора засноватн на колективној основи Италн/а т ражи стварање директор иума четири велике силе Немачка предлаже да командант нападнутог брода одмах предузме противнапад

Кратки интервјуи са новин нинистрима Енгпеске ШТА КАЖУ НОВИ Политички планови енглеских државника

Лондон, 4 јун Промене у енглеској влади, после одласка г. Стенли Балдвнна, већ су познате европској јавности. За ту ре конструисану владу може се ргћи аа је прожета младалачким духом и душевљењем за конструктивни рад. Долазак сер Самуела Хора на чг. ло Министарстеа унутрашњих послј ва значи победу напредних конзер. вативаиа. То је било потре&но, јер се десничарско крило у влади није вчше могло одржати. Политика тог крила кошзерзативне странке ишла је већ на ушгрб целе Велнке Британије. Национал-либгралнч ми-нистар трговине Рансимен замењен је у новој влади г. Чемберлена сином лорда Ро берта Дербиа, талентованим Олиоером Стенли>гм, који овога пута прз > пут доби;а шири круг делатности У државној служби. У својој краткој изјави, г Оливер Стенли рекао је но винарима ово: — Верујем у стварање једне привредне корпгфаци}е свију европских народа и мислим да ће се тај корис ш и лепи план ускоро остварити. Главни услов је да поједнне државе у извесноЈ мери угуше свој егоизам и за љубго бољег привредног просперитета жртвују нешто. Од тога ће доцни)е сви имати веће корнсги него ако се буду упорно придржавали својих себичних интереса МИНИСТАР МОРНДРИЦЕ ДАФ КУПЕР Досадашњи министар војске г. Даф Кутер који спада у ред личних пријатеља бившег краља Едварда Ос мог сада је преузео вођство британског адмиралитета. Он је рекао новинарима. — Моји планови о реорганизацији британске ратне флоте су в-гћ раније проучавани од страие адмирала и стр-учњака из владе. Мислим да ће Велика Бритањија за врло крагко време имати одиста најјачу ратну флоту на свету и моћи још више да послужи општој ствари мира. По. слови министарства морају се во т ти одлучном руком. Број морнара и официра мора се знатно повгћаги ; Не«и пацифисти нису баш одушевље но* поздравили мој долазак на чело Министарства морнарице, али то ни је важно. Важни су интереои наше империје. Г. Даф Купер прича о свом књиж>гвном раду. Он је до сада написао читав низ биографија славних војсковођа и адмирала. Сем тога бави се и књижевном критиком. Савршсн је стручњак у поморским питањима и недавно је у једном часопису написао занимљив чланак о ривалству измећу морнарице и ратне авиаци ( е. — То је ствар, каж-е г. Даф Купер, коју не греба потцењиЂати. МИНИСТАР ФИНАНСИЈА СЕР ЏОН САЈМОН Сер Џон Сајмон је примањем фо. теље министра финансија дошао на последњу прочагу лествица који.ма се п^ење до положаја претседнича владе. Брил>антан је говорник и одлично позна)е и уггутарњу политнку Енглеске. као и мећународну. Раније је сер Џон Слјмон био један од нај боље хонорисаних адвоката у свом изборном округу. Сер 1,!он Сајмон живо.ое интересу је за Ср?дњу Езропу, нарочито за Балкан. Он кзже у спом кнтервјуу: — Средња Европа је', по мом м -1шљењу, кљгч мира у пелој Европ I. Све државе у Дунавском Басену имз : у свој цснтрални н са економсктг глелишта веома влжан пбло/кај. Н.ч те држзве.ми^на Загцд|у с ^р.алт^ оз-, биљно рачунати и' Енглеска данпсјј на пример, у Чехослоеачкој^ Аустри ји, Југослав-Јји и РумуННЈи гледа своје савезии«е који ће Енгл^гској о.

Г. Н. Чемберлен лакшаги рад на јачању европског мира и привре.хног просперитега. Средња Европа треба да постане јед на економска П!елина, унија. И тајнј успеха у борби за мир .много- зависи

на тај начин баш од средњеевропоких земаља. МИНИСТАР ВОЈСКЕ Г. ХОР БЕЛИША Најмаркантнија фнгура међу млађим новим министрима г. Чемберленове владе јг, бесумње, мннистар вој ске г. Лесли Хор Белиша који се про славио већ раније генијалном оргапи зацијом лондонског уличног саобра ћаја. Сер Хор-Белиша залаже се за дис циплин-у која у'свима гранама привргде и јавног живота мора постоЈатн.- Без днсциплине нема ни реда, ни рада. ни напретка. — Ја ћу као министар воЈске пр& свега пазити да се дисциплински про ние« ■ адјстрожмгвл-^проводе, каже г. Хор.Белиша. Пооштрићу дисциплччстсг прописе по свима касарнама. Е.1 глозн су по.>1ало .размажени људи не воле днсциплину касарне. Сем то га, донећу и многе друге реформе. У првом реду израдићу план о.повое м^гиом стављању војске у службу грађана. Дакле, днсциплина на свчмј линијама. То је категорички имперлтив свију наших стремљења за добро и напредак енглеског народа. В. Л.

У Маџарској о ревизији не говоре

Будимпешта, јун Трибине, стубови и заставе полако нестају с будимпештанских улица. Улице, после свечаних дана, узимају на себе опет свој свакидањи изглед. Само објаве полициске дирекције, које позивају становништво да у што већем броју учествује у прослави и пла кате с италијанском тробојницом и натписом „Евива ил ре императоре", одају шта је маџарски главни град недавно доживео. Како изгледа, посета италијанског краљевског брачног пара испунила је свој задатак, иако их будимпештанска улица није примила с оним одушевљењем на које би имали право као владари пријатељске земље. Многи Маџари, а није их мало. — још увек у Виктору Емануелу виде владара земље, која се борила протнв Маџарске. Будимпешта је изгледа много срдачније поздравила младог министра иностраних послова грофа Чапа који је у једној години био у Будимпешти већ три пута. Односи између Италије и Маџарске, који су последњих месеци много изгубили од своје срдачности, опет су се побољшали, чему свакако није допринела кра љевска посета сама по себи, него и дипломатска офанзива, коју је Мусолини Будимпешти покренуо. Ток тих до.ађаја ннје баш с одушевљењем пратио други партнер Италије на римско-берлинској осовини — Немачка. Позиција ТрсКег Рајха, који сс исто труди да учврсти и проширо свој утицаЈ у Маџарској. није тако повољна као ситуацнја Италнје. Немачка је пре ма Маџарској учинила неколико днпломаЈСКих грешака, које нису биле од корнстб. ц^&квима неМЗ<&е$ политћке. То је пре свега чувени Росенбер^ов чланак протнв рсвизије ,друго вршллње неких десшЈчарск^ радикала и агитаџиј ( а ,ме)>у г не.>>5>^ким становадпптром у Маџарској, у чему се, јако компромнтовао. бивши немачки посланик фон ,Ма-' кензен. Све то јс појанало неповерењЈ Ма.иђрскГе^'.пђема Немачкој, којс. потпо; УјаЈку'и цр^внн кругоаи, ко;и у*>ЈуЦџлрг,. ској нмају врло" јак уГицај. Алн ипак бисмо дали р.огрешну слику кад Л| смо из тог хтели закључитн, да Маџарска

уопште напушта Немачку. О томе не може битн нн говора. Политика министра претседника Дарањија и министра иностраних дела Кање је политика опрезног лавирања међу поЈединим силама. Питање односа с Немачком је уопште један од великих проблема маџарске спољне политике, јер је у врло уској вези с питањем ревизије. Росенберг је истина рекао да Маџарској није ни на крај памети да пали прсте за туђе интересе, ипак се маџарски радикални ревизионистички кругови обраћају својом надом Немачкој, од чије евен туалне експанзије очекују испуњење својих снова, заборављајући при томе да би продирање Нсмачке у средњу Европу значило фактички крај маџарске самосталности исто тако као и кра) самосталности других држава. Према најновијем развитку изгледа да ни ревизија, која се сматра као нека база сваке маџарске политике, није таква догма, која бн онемогуНила зближење Маџарске с државама Мале антанте У нзвесним околностима Ке Маџарска бити вољна да Кути о ревизији. Спољно-политичка ситуација Маџарске ни'е истина ођава, али није ни добра Бесумње би се погоршала кад би Маџарска једностраном одлуком спровела своју војничку равноправност, морално Ке се сигурно поправити, ако Маџарска остане на путу споразумевања и узајамних уговора, којим је пошла. За територијалну ревизију је данас исто тако мало изгледа као и пре тога и чим буде веКа миротворна кочсолидација Европе тим Ке бити мања нада на г р^евизију. • Маџарски. ГЈолнтичари^то добро знају и због тога се труде да постигну макснмум оиог, што се у садашњим приликама уопште може постиКи: то није мало и због тога можемо пуним правом од Маџарске очекивати, да Ке кад постигне своје политичке цнљава (војна равноправност, р^шење питања маџаоскнх. мањнна и некн привреднн уступпи) допринсти побољшању прилнка у Подунављу, где је до сада свима нормализационим" тежњама лежала на путу као камен.

На војннчком гробљу у Гибралтару сахрањене су жртве са „Дојчланда 14 Париз, 6 јун (Телефоном) Према извештајима нз Рима, италијански миннстар иностраних послова гроф Чано предао је јуче британском амбасадору сер Ерику Дра монду одговор Италијв на британскн предлог о посредовању у Шпанпји, којн је британска влада упутпла заинтересованим владама 2 јуна. Службени кругови у погледу садржине одговора Италнје држе се према јавности врло резервнсано. Ипак, могло се сазнатп да Италија заступа стару тезу о директориуму четирп велике силе у Европи, Вританије, Француеке, ћемачке и Италије. Совјетска Русија се искључује из ове комбинације. А, сем тога, директорпум пма за задатак борбу протпв комунизма у Европи.

Разумљиво је да овакав одговор Италије није много изненадио француске и британске политичке кругове, с обзиром на познату о. колност да се Италија већ неколико година трузи да оствари ову своју иде;у о образовању европског директориума. Ова идеја је стално наилазила на тешкоће. Не верује се да ће поменути предлог и овога пу та нмати друкчију судбнну од ра нијих сличних предлога. У италијанским полуслужбеним круговима мо^ла су се, тим поводом, чути мишљења да би тек у слу чају образовања оваквог директориума могла да се у Шпанији заведе влада реда и ауторитета. НЕМАЧКИ ОДГОВОР Немачка Је такође упутила. свој одговор Форењ Офису. Немачка са своје стране одобрава стварање не. утралних зона за стране контролне бродове како би се онемогућили налади на те бродове. Једна оваква зона већ је одређена за енглеску флоту, и та зона је у поморским водама око Барцелоне. Генерал Франко пристао је да та зона припадне енглеским бродовима. Друга неутрална зона налази се у водама Палма Махорке. Та зона, по пристанку владе у Валенцији, припала је италијанским бродовима. У свом одговру Немачка изјављу је да у начелу пристаје на овакво решење питања контроле. Али, Немачка резервише себи право да учини приговоре на извесне детаље формалне природе. НАЈВЕЋЕ ТЕШКОЋЕ Највеће тешкоће треба очекиватн у решавању пнтања безбедностч страних бродова. По предлогу Велике Британнје, у случају да један сграни брод буде нападнут за време вршења контроле, команданти о сталих страних бродова саветоваће се „'о^мах међусобно о предујзимању мера. Немзчка.је против овог претходног консултовања! Она сматрз да би ова саветовања утицала самој да се цела сгвар одуговлачи тако да се против нападача не предузму репресалије. Уместо тога, Немачка тралчи да заповедник нападнутог не мачког, одпосно- страног," брода имз право да одмах предузме мере против нападача, не чекајући било как ва консултовања и саветовања о ме рама које ће се предузети.

БЕРЛИН СМАТРА ДА ЈЕ КОЛЕК. ТИВНА АКЦИЈА ПРОБЛЕМАТИЧНА Из свега Излазн да Берлин сматра да је свака колективна акција против нападача проблематична. Уместо тога, Берлин је за индивидуалну акцију. У конкретном случају, то би значило да се команданту-немачког ратног брода да - ираво да једноставно отвори *в4тру * на било коју варош у Шпанији и да тек после „свршенг ччна" обавести своју владу т а ова да обавести~стране силе, да је бомбардовала шпанску варош ради одмазде због напада.. При томе се тражи да се команданту једног оваквог брода да слобода у оцењивању да. ли је на брод стварно ( извршен напад или није: У Паризу сматрају. да је. овакав предлог незгодан због тога што бн се оваква ситуација могла 'злоуцотребити. Страни ратни брод могао би, наиме, да отвори ватру, а да остане сумња да ли је на њега ствар но нзвршгн напад или није. Насупрот оваквим предлозима Не мачке, Енглеска не одобрава овакве индивидуалне акције. Јер сигурно је да би било свршено са Одбором за немешање у Лондону кад би се одобриле индивидуалне акцнје. Француска је такође дала одговор на британске прдлоге, али не писмено већ усмено. Француска пристаје енглске предлоге, алн заступа гледиште да у контроли треба да учествују све државе потписнице споразума о немешању, дакле 27 држава. То је само начелна теза Француске, јер она увек остаје на принципу да је мир у Европи недељив и да се безбедност мора засновати на колективној основи. Француска је свој одговор конкретизирала тиме што је предложилз да се страни посматрачи укрцају на стране контролне бродове, како би у слу.чају напада на брод могли да буду сведоци да ли је стварно напад или је напад Са.мо ; инсцениран у сврху ^предузимања репресалија. Ссм тога, овн страни посматрачи могли бЈЈ, да у таквом случају саветују команданту бро^а умереност, да би се спречиле тешке последнце. Свакако, ови преговорн нису де« фиџитнвни,, ^ећ ће послужити само као-ба'за за'даље преговоре. Др. г. м.