Правда, 27. 10. 1937., стр. 1

' рпј 11861 Годива ХХХШ

Београд, среда 27 октобар I 'Ј37 годиве, ВлаЈковићсва с

111'ПМКГАК 1 пинар

ПОШТАРИНА ПЛАЋкНА У ГОТОВУ, — МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. — РУКОПИСИ С& Нк ВРА НАЈУ Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553, 25558, 25560 АДМИНИСТРАЦИЈА 255 51

Лондон упаже напоре да се отклонн нови неспоразум у Одбору за немешање Енглесхн лкстови нстичу до Фронцуско и Енглеско остшк согласне ч погледу решења шпвнског рата Париз више неће мењати своје држање нити ће подносити нове предлоге

Демократска Америка и европски заплет Зашто је Америка неповерљива и забринута (Написао за „Правду" Руси де Сал)

Г. Руси де Сал један је од највише цењени.ч европских нозинара који живе у Сједињеним Државама. Он је носилац Страсбургерове награ1е која је намењена оннма кош су највише допринели зближењу Француске и Сјелињеннх Држава. Став Сједињеннх Држава према осталом делу света из осно. за се разликује од става било које државе и то из историских, географских и психолошких разлога. Амеркании се још и данас сматрају везани саветом који им је дао пре сто педесет годинл ос.чивач Републике Жорж Ва. шингтон: да се чувају сваког савеза с иностранством. Истина. разлози који су навели Вашингтона да дође до тог закључка данас више не постоје. Први претседник Сједињених Држава бојао се да европске др жаве не искористе ту слабост нације која се рађала и да из. нова покушају да потчине три. наест колонија које су са много труда успеле да се ослободе Енглеза. Иако је данас ситуација сасвим друкчија и Америка се, према томе, не може сматрати кзо подесно поприште за прохтеве европских империјализа. ма, Американци су још увек ми. шљења да је неприкосновен савет који им је дао „Отац американске револуције". Истина је и то да су они често заборављали тај савет или кад су сами заратили са је. дном страном силом или кад су склопили савез са другим зараћеним државама. Али то не мења ствар. Неповерење А. мерике према осталом свету, а нарочито према Европи, легендарно је и дубоко укорењено. Оно је, међутим, за последњих сто педесет година нзменило свој карактер. Американци се да нас више не боје ни инвазије, ни пораза. Они врло добро знају да претстављају најјачу силу и по броју, и по материјалним изворима, и по оргзнизацји заједнице. Америка се данас боји то. га да ће бити приморана да ратује, а то сматра највећим злом. Опште је мишљење да )е улаз Сједињених Држава у Светски оат била једна кардинална грешка и да се има захвалити у првом реду необично интензивној пропаганди савезничких сила и притиска пословних људи и високих финансија жељнихда спасу своје интересе У ВеликоЈ Британији и ФранцускоЈЈ. Ово мишљење, сем тога, систематски се шири у школама. Није потребно показивати да је оно нетачно. Американци су 1917 године пришли Французима из многих психолошких раз10ГЗ, од кој ИХ је ОДЛУЧУ1Ући6ИО уверење да се не сме Л° 3 ® 0Ј ™" ги немачком импери|ализму да завлада Европом и да затим Угрози саму Америку. Они1 су ушли V рат да спасу демократи у „ то с једном искреношћу коју данас више не признаЈУ, али која је ипак била стварна. Данас Американци, нажалост, сматрају да је труд био У 3 *™ дан Данашње стање света баца Американце У очајање и они су уверени да се демократИЈа може чувати ратом.

Из

не овога

Г. Хел су они кривн за неуспех у бор би против непријатеља демокра тије. Тај неуспех Американци приписују средству које су иза. брали у борби за очување де мократије. Сада су уверени да је свако средство боље од ра та. Па ипак Американци су дана* забринути: демократија још увек има непријатеља и идеје слободе све внше се газе у јединим државама света којесу их заменили новим доктринама, Вера Американаца у демократију није пољуљана, али офанзива против режима и идеја које они сматрају као једине позване да претстављају и које, по њихо. вом мишљењу, једино могу бити у складу са појмом цивнлизације изазива бојазан и раздраженост. Садашњи конфликт не посматра се у Америцн на онај на чин као у Европи. У Сједиње. ним Државама не чине никакву разлику између комунизма и фз шизма. Суштина данашњег конфликта састоји се, по схватању Американаца, у борбн између демократија и диктатура, било да су десничарске или левичарске. Претседник Рузвелт у скорашњем говору понова је поставио тај проблем. Средњи Американац осећа се много ближи Енглеској и Фран. цуској него ма којој државн Ове две државе сматране су у Америци као предстраже демократије које сама Америка потпомаже, јер је једно извесно: да се ни у Француској ни у Енглеској не чују толико оштри протести против тоталитарних држава као У Америци, а наро. чито против Немачке. Али ово ие треба да заведе људе. Чим би Француска или Енглеска по. кушале да добију једну прециз ну обавезу од стране Сједињених држава, заснивајући се баш на том непријатељству Америке према тоталитраним доктри нама, јавно мнење у Сједињеним Државама одмах би потсетило своје политичаре на 191,7 годину и на пребацивање која се ]ОШ и данас чине оном судбоносном кораку. Шта чекају Американци? Зашто не приступе искрено, јасно и отворено блоку демократских држава у свету? На ово пита. ње они одговарају да су дужни да се држе савета првог претседника републике Жоржа Вашингтона. Они се боје да ће оваквом обавезом бити увучениу

европскх дипломата који ће једини извући користи. Треба и. мати при уму да код Американаца постоји један душевни комплекс који их наводи да се у сваком погледу осећају инфериорни. Они.су уверени да је Лојд Џорџ и Клемансо преварили Вилсона и да )'е данас, као и јуче, америчка дипломатнја не. способна да се снађе у међуна. родном политичком заплету на други начин него да побегне. Да ли је то хипокризија или егоизам? Не, то је природна ре. акцнја једне државе која у правом смислу речн нијг држава, већ један огроман континент, веома осетљив на опасности које му прете. Американци су ипак свесни да та опасност није толико блнска као што је сма. трају њенн непријатељи, јер су за њих Атлантски и Тихи Оке. ан важни исто толнко као зг Французе линија Мажиноа. Реакција ипак постоји, јер велики народ осећа да је ова одбранбена линија, при данашњим пре возним средствима, веома релативна. Та релативност смањена је великим наоружањем и на. предном техником Сједињених Држава, али постоји једна тачка коју Американци сматрају главном и најосетљивијом метом непријатеља, а то је при вредни фронст. Полнтика Кордела Хела заснована је на принципу да је просперитет услов мира у све. ту. Људи који нису гладни не туку се. С тога г. Хел енергично наставља спровођење свог програма трговинског либералнзма, Он би желео да све државе, не изузимајући то.талитарне државе, признају благодети ове полнтнке и да се прикључс кругу оних поштсних људн који још увек присГталице лојалне конкуренције. На жалост, г. Хел почиње дз разуме да тоталитарне државе неће ни да чују за ове нде)е. Чињеница је да се свет данас подељен у два јасно ограничен« табора; с једне стране су наро ди који се налазе у сталној мо. билизацнји и којн су спремни на све жртве у циљу повећања снаге н величине заједниие. С друге стране жнве људи и наци. је који не теже да повећају непосредно благостање својих ста новника. и то без икаквих жрта ва. Снаге нису једнаке. Игра није лојална. Оног дана кад Американци буду увидели ову чи. њеницу можда ће напустити садашњи став и почетн да спроводе једну реалнију политику.

Лондон, 26 октобар (Спедпјалан извештај) Сви јутрошњи енглески листови опширно коментаришу данашњу седницу Одбора за немешање. Тон енглеске штампе неби се могао назвати опти* мистички. У Лондону се осећа жеља енглеске владе да се силе заступљене у Одбору за немешање у сваком случају споразумеју и тако спрече кризу која би у овом тренутку могла бити веома опасна.

Листови се баве разговорима које су државиици за време вик енда и јуче водили у разнин по литичким центрима. „Дејли Телеграф" доноаи да је француски амбасадор у Лондо»у г. Корбен ммао дужи састанак са иинистром г. Идном. Г. Корбен саопштно је мннистру иностраних послоеа ста-новиште француске владе. Француска ви ше неће поднооитн нове предлоге нити ће мењати своје ДРжање за случај да у Одбору Дође до нових момената. Исто лист подвлачи да је ситуација «змеђу Енглеске и Француске потпл-но јаона и да обе западне државе и даље остају сагласне у погледу метода « решења кон фликта у Шпанији. Западне де-

мократије претстављају један ј единств ен фронт. ФРАНЦУСКА ПРЕДУЗЕЛА МЕРЕ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА НАПАДАЧА Париз, 26 октобар Д. Н. Б. јавља: Министарство спољних послова саопштава да је влада поводом напада авиона непознате нацноналности на два француска брода, предузела мере, да се у буду.ће утврди идентитет нападзча. У том циљу упућен је у алжирске воде један ратни брод, који ће предузети истрагу. У будуће ће бити пр^дузете нарочите мере за заштнту линије „Ер Франс" између Марсеља и Алжнра.

Г. Делбос

Одбор за немешање пред ликвидацијом ? Демарш Италије у Одбору за немешање У коме Не изјавити да у Шпанији нема више од 40.000 италијанских добровољаца

Париз, 26 октобар (Телефоном) Поводом данашњег еастанка Одбора за немешање у Лондону, у свима европским престонпцама завладала је велика дппломатска активност. Има се утпсак као да Одбор за немешање стојп пред лнквидацнјом п да се претставницп заинтересованпх држава труде да на некп начпн спасу сптуацнју у колпко је то још могућно.

"адсто"ИТаисмГ 3 о°ећа'Да макијавелистичке компликације

Г. Дарањи ^е посетити Немачку 20 новембра Будимпешта, 26 октобар Агенција Стефани јавља: Према обавештгњима из добро упућених кругова претсвдник влаае г. Даран>и посетиће Нездачку око 20 новембра у пратн>и *ганистр! спољних пос.\ова г. Кан>е. У овдашњим политичким круговима лодвлачи се да ова посета двојипе одговорних маџарских државника претставља с^свим нормални развој маџарске спољнс полиггике, која се оснива на понјатг ћ ству са Италкјом и Немачком.

У Парнзу је јуче француски мннистар нностраних послова г. Делбос примио италнјанског ам басадора у Парлзу г. Черутиа ■ енглеског амбасадора г. Фипса. У Риму је италијански министар спољннх послова г. Чано прлмио енглеског отправника послова лорда Перкса, а у Бер.тнну је г. Хнтлер јуче и-мао важан раз говор са немачким змбасадором у Лондону г. Рибентропом. У Лондону Је г. Идн имао дужи разговор са г. Корбеном, француоким амбасадором, г. Гранди ем, италијаноким амбасадором и г. Верманом. отправником посло ва немачке амбасаде. ОПШТА УЖУРБАНОСТ Ужурбаност, као што се види, иа све стране. Италнјаиска влада, према извештајнма из Рима,

у неколико је изменила своје становиште у погледу питања повлачења добровољаца из Шпа није. У везн с тим италијански претставник ће поднетн Одбору за немешање ноту у којој ће се нагласити да број италнјнсаких добровољаца у Шпаиији не нзносн внше од 40.000 људн. То је чнњеннца, изјавнће италијанска елада, којасеможе V свако добз контролисати. Док Италија чнни демарш ове врсте код енглеске владе н Одбора за немешање, италијанска штампа лансира вести по којима на страни републиканске владе у Шпанијн има много внше добровољаца него на страни наци оналиста. ' „Ђорнале д Италиа" тврди да се на странн републиканске владе у Шпаиији борн 120.000 стоаннх добровољаца, док „Трибуиа" велн да број до бровољаца на странн републикгнске владе износи 80.000. Француски министар иностраних послова г. Делбос много се залаже да Италија на данашњем састанку Одбора за немешање заузме помирљивнје држање. Чак према неким вестима изгле да да је дошло До некор спора зума у толнко што се Италија внше не противи шиљању међу народних ксжтролних комнснја у Шпанију ПРОПАО ПРЕДЛОГ О „СИМБОЈ1ИЧНОМ" ПОВЛАЧЕЊУ ДОБРОВОЉАЦА Предлог о „симболнчном" повлачењу добровољаца дефинитивно је иалуштеи, јер се за-

интересоване стране боје да бн дошло до бескрајне днскусије о броју добровољаца кбји бн се рдмах повукао из Шпаније. А тиме бн акција Одбора за неме. шање опет запала у ћор-сокак. За сада се преговара вишг и на чину и детаљима повлачења добровољаца него о самом пробле му. Ипак, и поред гласова о томе да је дошло до неког споразума, очигледно је да тешкоће ни су отклоњене. С друге странс, сазнаје се да италијанска влада остаје прн свОме становнштуда се прво нзврши службено при. знање владе генерала Франка па да се тек онд приступа повлачењу страних добровољаца. Рззумљиво је, велн јутрошњн „Пти Паризјен", да је прнзнање зараћене стране за генерала Франка необнчно важно, јер би њему у том случају била прнзната права која произлазе из-интернацн. оналних статута. У таквом случају генерал Франко добио би и друга права као што би бнло уређење међународног промета поште, банака н успостављање цаРннскнх тарнфа, као и закључивање међународних трговинскнх и другнх споразума. Сем тога, ге нерал Франко могао би и да на легалан начин у нме народа ко јн је под његовом влашћу закључује зајмове. Међутим, Француска упорно остаје на становишту да се при знање генерала Франка као зараћене стРане не може нзвршнтн пре повлчења страних добровољада. Питање је. каже „Птн Паризнјен", да ли ће Енглеска и даље остатн на заједничкој линијн са Француском, нли ће можда попуститн Италији. Г-ђа Табун у „Евру" вели да је положај г. Идиа у садашњем тренуткЈу веома тежак јер против њега воде кампању г. г. Сајмон, н Хор с једне стране, док г. Чемберлен жели на сва-