Правда, 19. 01. 1938., стр. 2

ли Хералла", доиосе од својих берлннских допнсника опширне извештаје о поссти Берлину Претседника југословенске владе г. др. Мнлана Л\. Стојаднновнћа. ОпиСујући подробно велнчанствен дочск н гостопримство на које је нашиао у Немачкој г. Др. СтОЈЗДННОВНћ дописници у-

да

Претсел жа југословенске влате послужила као повод за ноне мзн.<фестпцнје иемачко — ЈУ ословенског прнЈагељсгва. У нези с тнм цнтирају најважније пасусе из говора г. Стојадиноинћа и г. фон Нојрата. Овим понодом „Тајмсов" дописннк из води еледећи закључак; „Гонор г. фон Нојрата наговештава да Југославија нема намере 1а напчсги своје пријатељске везе са другнм државама". Пначе, закључује „Тајмсов" допнсник, посета г. др. Стојадн новиКа најбоље је примљена и V немачким пословним кругови ма, у којима се истиче да Немачка већ сада заузима прво ме сто у увозу и извозу Југосла-

вије н пошто су прошле године тешкоће савладане и Немачка је пристала да одмах врши исплатту по пријему робе из Југославије, очекује се да ће се трговииски односи између двеју земаља још више развити. Доносећи Рајтеров извештај о доласку г. Стојаднновића у Бер лин „Дејли Херадд" га пропраћа следећим коментаром: „Нс очекује се ништа конкретно у поглсду закључења неког коначног споразума, али постоји нада да ће се дефинитивно учвр сгити побољшање нсмзчко југословенских односа". „Дејли Хералд" на крају цитира речи г. Стојадиновића о говору г. Геринга. Берлински дописннци „Манче стер Гвардијана", „Опсервера", и „Дејли Телеграфа" виде тако исто V посетн г. др. Стојадиновнћа Берлину на првом месту консолндовање привредних и трговкгнских односа измећу Југославије и Немачке и искључу ју неки новн политнчкн споразум између Берлнна и БеограДа. Јушавнјп нора оа буде велика, јака и слободна" пекао ]е г. Хитлер југословенским новинарима на приЈему

Бсрлнв, 18 јануар. — (А. А.) Југословенски новннарн дожн вели су данас једну лепу част и срећу: били су примљени код Вође Рајха н државног канцелара г. Адолфа Хнтлера у палати државног претседннштва, Рајхспрезндент Пале, која се сада зове Рајхсканцелај Пале. Југословенске новннаре воднлн су приликом те посете шеф централног пресбнроа прн Претседништву Мнннстарског савета г. др. Коста ЛуковнК и днректор Агенцнје Авале г. Мнлан СтонмнровнК-ЈовановнК. Новннари су под њнховнм воКством н у пратн>и немачког аташеа за штампу прн посланству у Београду г. др. Јосипа Хрнбошска тачно у 12 часова бнли у палкти Рајхсканцеларнје у Вилхелмштрасе, у оној нстој нсторијској палати у којој су становали и радили сви немачкн каниеларн од времена Бнзмарка. Велнко мноштво народа, који се бно окупно пред палатом државне канцеларнје да внди долазак г. др. СтојаднновнНа, поздравио је врло снмпатично и југословенс,к« новннаре, чнјн су аутомобили, поред немачке државне заЈ ставе, носилн н југословенску државну заставу, врло симпатнчно. Новинари су одмах пошли у ве лико претсобље, које је украшено мрамором н тамо су чекали док ннје завршсн разговор између ВоКс Рајха и државног каниелара Његове Екселенцнје г. Адолфа Хитлера н Претседника ју гословенске Краљсвске владе и Мнннстра нностраннх послова Крал>свнне Југославнје г. др. Милана М. СтојаднновнНа. Новинарн су са велнкнм задовољством констатовали дуго трајање и>нховог разговора. У претсобљу примили су нх и љубазно су са н>има разговарали државнн мнннстар и шеф канцеларнје претседннштва г др. Мајснер, вншн воК групе г. Брикнер, лични аКутант ВоКс Рајха и државног канцелара г. Хнтлера, државни презнденцнјални саветник г. Кнвиц, посланик министар Г. Ашман. шсф пресбироа миннстарства иностраних послова, владнн саветник г. Баде од немачког министарства за про паганду, миннстар г. Бнлов Шванте, шеф државног пресбироа г. Дитрих и многи други. Истовремено стигли су у палату држав не канцеларије и чланови југосло венског Краљевског посланства у Берлину на челу са посланнком г. Цннцар-МарковиНем, жаједно са војннм аташеом пуковннком г. ВериНем. У 13.30 часова појавио се лнчнн аКутант ВоКе Рајха и државног канцелара г. Хнтлера, вишн шеф групе г. Брнкнер н позвао најпре господу из посланства да уђу у велику салу за примање др жавног канцелара, а мало нза к>их позвани су и новннари. Првн улазн шеф Централног пресбироа г. др. Коста ЛуковиН а затнм новинари Н1 Лзубљане, Загреба и Београда и претставници Агенци]в Авале. У велнкој сали стајао је у средини, алн ближе вратима ВоН« Рајха и државни канцелар г. Адолф Хитлер у смеђој уннформи иационал - соцнјалнстичке партије, а крај њега су били Мнннстар претседник генерал-обрст г. Херман Геринг и немачкн министар иностраннх послова барон фон Нојрат. Југословенске новинаре претста вно је Претседник Министарског савета и Миннстар иностраних де ла г. др. Милан СтојадиновиН. Вођа Рајха љубазио се поздравио са сваким од присутннх. Затим је започео врло љубаван раз говор са свима југословенским но винарнма, разговарајуНи са њнма о њиховом раду у Берлину н о њиховим утисцнма. Том приликом нарочито му је претстављен г. Милан СтонмировиН-ЈовановнН са којнм је ВоКа Рајха врло љубазно разговарао.

као са главним уредником владнног листа „Самоуправе." РазговарајуНи са новинарима о њиховим утнсцнма у Берлину ВоКа Рајха и државни канцелар г. Хитлер одлучннм гласом, врло гласно али са ведрим снмпатичним нагласком, почео је да говорн нашим новннарима да је зближење Немачке са Југославијом би ло стално настојање његове владе. Затим је, обраНајуНи се свнма присутнима још гласније рекао: „Југославија мора да буде велика, јака и слободна"! После тога г. Хитлер је нарочито подвукао потребу што срдачнијнх прнвредннх веза измсКу анших двеју земаља. После неколико врло љубазних речи са појединим новинарима по клонио се ВоКа Рајха и државнн канцелар свнма у знак прашта ња, док је Прстседник југословсн ске владе г. др. Мнлан СтојадиновиН захвалио г. Хитлеру речима: „Нарочито Вам захваљујем, Екселенцијо, што сте нзволелн до пустнти да Вам прет»тавим н југословенске новинаре." После тога г. Хитлер, праНен од стране г. Геринга н г. фон Нојрата, повукао се мало да.т>е у позадину сале и тамо, стојеНн мирно н љубазно се смешеНн, сачекао док су особље посланства и новннари напустили салу Одмах после особља посланства и новинара напустно је салу за аудијенцнје и Претседник Краљев ске владе г. др. Милан СтојадиновиН, кога су високн функцнонери државне канцеларнје заједно са бароном фон Нојратом и лнчтим аКутантом Вође Рајха испратили преко целог степеништа ло великог хола пред којнм је веН чекао аутомобнл. Претседник Краљевске владе г. др. Милан СтојадиновнН превезао се затнм кроз двориште н врт којн дели палату државне канцеларије од саме Вилхелмштра се, на коме је путу била постројена једна почасна чета јуришних одреда национал - социјалнстнчке партије и која је одала војннчке почастн. Свет који је био скупљен на улици, поздравно је бурним клнцањем Претседника г. др. СтојаднновиНа. Када су се после тога појавилн новинарски аутомобилн свет је та коКе, национал - социјалистнчким поздравом, одао почаст југословенској застави на а\томобилима. ЗВАНИЧНО САОПиГГЕЊЕ о РАЗГОВОРИ.МА Г. ДР. СТОЈАДИНОВИЋА У БЕРЛИНУ Берлни, 18 даиуар. (А. А.) Пос.\е данашњег ручка у Краљевском југословенском посланству у Бер.\ину, Претседник југословенске владе н мшпктар нностраних послова г. др. Мм.\ан М. СтојаднновиК примно је у 4.30 часова по подне претставнике немачке и м»Кународне штампе у Берлину, као југословенскв новинаре. и том при ликом прочитао им следеНе саопштење: „За време саога боравка у Берлииу Претседник Министарског савета и Мннистар иностраних посло ва Краљевине Југославије, г. др. Милан М. СтојадиновкН, имао је више разговора са бароном фон Нојратом, немачкнм мннистром ииостраЈНих послова, о свима питањнма која се »аједнички тичу обеју земаља, као и о питањнма опште по.игтке. Сем тога, били оу вођенн исцргши разговори са министром-претседником генерлом г. Ге рингом. као н са другим водеКим личносткм« државе и партије. Ови су разговори завршени данашњнм пријемом код Фнрера и канцелара Рајха, када је бнла пружена прилика за нсцрпну измену мисли у ду ху узајамног поверења. „Сви овн разговорн, во)>ени у атмосфери искреиог пријатељства и пуног разумевања за ©бострана политичка схватања, потврдилн су по ново, да измеКу обеју земаља по-

састави .»»

Г. Шотан покушава да „владу политичког мира Социјолистичка странка доје својим посланицима овлашћење да учествују у влади под условои да та влада ради на програму Народног Фронта

Париз, 18 јануар (Телефоном) Четврти дан француске политичке кризе, по општем уверењу, требапо би да буде и поспедњи, ако се не десе нека изненађења. Попитички кругови питају се да пи ће г. Шотан постати четврти пут претседник владе, односно једанаести пут министар, и да пи ће бити у стању да наметне парламентарним групама један „закон политичког мира".

Г. Шотан је јуче поподне у радикал — социалистичком клу 6у у народној скулштини изложио своја гледишта у погледу програма будуКе владе. Г. Шотан заступа принцип монетарне

Г. Шотан

стоје предуслови за Једно траЈНо прнјатељство и за уску сарадњу на свима пољима у с \ужби европског мира. Са обе стране иаражсша је чврста воља да се овај среКни развој немачко-југос\овенских од носа и у будуНе у сваком погладу даље унапреКује". НА ГАЛА ВЕЧЕРИ КОД Г. ХИТЛЕРА У ЧАСТ Г. ДР. СТОЈАДИНОВИЋА БИЛО ЈЕ 180 ЗВАНИЦА Берлнн, 18 јануара (А. А.) СиноК је фирер и Рајхсканце лар дао, у ноенм оделењима своје палате, гала вечеру у част гКе и г. др. СтојаднновиИа. На вечеру је бнло позвано око 180 особа. У великој сали дугој око 30 метара сто је био постав љен на покој (п.). У врху стола седео је шеф Иемачке држав-е и немачког народа, ВоК н Рајхсканцелар г. Хитлер. Десно од њега седела је гђа СтоЈаднновиК, до које је седео генерал г. Геринг, а затим су гости седели овим редом: грофица Шверннг, мннистар Фрик, гђа мннистра Дреа и мннистар г. Селте. Лево од Канцелара г. Хитлера, седела је гКз Цннцар-МарковиК, затим мн нистар — помоКник Рајхсканце лара г. Хес, г-ђа Фрик, министар војни Рајха г. Шверннг, гђа Керл и г. Гебелс. Према г. Хитлеру седела је гђа генералобрста Геринга. Десно од гђе Герннг седео је г. Претседннк Краљевске владе др. Стојад4шовиК, затнм бароница Макензен .министар Гинтер, а лево југословенски посланик г. Цинцар-Марковић, гђа Риртаер, барон фон Нојрат, гђа генераладмнрала Редера. Поред гђе и г. Рнбентропа, гђе и г. фон Макензена, кнеза Бизмарка и великог броја истак кутнх немачких дипломата, на овој гала вечери узели су учеш Ка и најистакнутије лнчностн из националсоцналистнчке партије, а од стране велике немачке индустрије били су присутни г. Крум фон Болен унд Халбах и г. Верлнн. На вечерн су такође били н немачки посланик у Београду, г. фон Херен, са госпођом, затим генералнн конзул г. Нојхаузен, са госпођом и нема чкн војнн аташе у Београду ге нерал г. Фарбер дн Фор. Од стране војске присуствова ле су све угледне војне лнчности, које командују највеКнм војннм једнницама Рајха, у марини, сувоземној војсци и у ваз духопловству, пошто су вечер.1 приоуствоалн генерал — адмнрал г. Редер, генералобрст барон фон Фрнч н сам г. Герннг. Генерал г. Бломберг, миннстар рата, отеутан је из Берлина, по што се пре неколико дана оже нно н налази се на своме свадбеном путу, али је вечсри присуствовала његова Керка нз пр вог брака г-ђица фон Бломберг. Од стране Југословена, овој вечерн су прнсуствовалн. поред целомупног особља Краљев ског посланства у Берлину, и наш војли аташе г. ВернК, са го спођом, као и шеф кабннета у

слободе и он је против сваке контроле девиза а у спољној по лнтици заступа традиционалне прннцнпе којнма се Француска до сада руководила у међународној по^јитици. Г. Блум Је јуче вратио мандат претседнику Републике, пошто није био у могуКности да образује владу на формули „нацио. налног скупа око Народног фронта" уз учешКе свих група од комуниста па до републикан ске левице г. Пол Реноа. ФОРМУЛА Г. ШОТАНА Одмах после овога претседник Регцублике је позвао бившег претседника владе г. Шо тана и поверио му мандат састав једне „владе политичког мира", која би била инспирисана фориулом г. Блума на бази матињонског политичког споразума. Г. Шотан има намеру, као што је и сам изјавно у радикал — социалнстичком клубу, да гру пише највеКи део добрих воља у Француској око битних принципа за чије се очување изј снио француски народ прили ком општих избора. За сада је цело питање у томе какво Ке држање заузети со цијалисти. Социјалистичка парламентарна прупа није хтелада се изјашњва о комбииацији

министарству иностраних послова, г. др. Драган ПротиК, шеф Централног Пресбироа г. др. Коста Луковић и днректор АгенцнЈе Авале и главни уредник „Сал1оуправе", г. Мнлан СтоимнровнК-Јова }10виК. Вечер>' је служило преко сто тнну .гакеја, те је, благодареКн томе, вечера била послужена за релатнвно врло кратко време. Стоне декарације биле О' изведене у богатим венцима од прнродних и раскошно расцветаних азалеја. Цео сервис био је од ннмфенбуршког порцелана, израђеног у Минхему, специјално за палату Канцелара Рајха. Цело време вечере, Канцелар Рајха г. Хитлер провео је у ведром и живом разговору сз г-ђом СтојадиновнК и госпођама Геринг и фон Нојрат. Вечера је била завршена нешто ггре 10 часова, после чега су, у свима салоннма куће Рајхс канцелара, гостн послужени, док су цигаре и цигарете служене само у једном холу крај камина, пошто, као што је познато, Канцелар и Вођ Рајха, г. Хитлер, не пуши. Рајхсканцелар је остао дуго у разговору са госпођама СтојадиновиК, Герннг и фон Нојрат и другим дамама, а г. др. СтојадиновиК Је разгоеарао са г. г. Герингом, Крупом-Боленом генерал-адмнралом Редером и другим личностима, које су иу спонтано прилазнле. Нешто пре 11 часова, гђа и г. др. СтојаднновнК опростили су се најпре са високим домаКином а затнм са другнм личностнма, после чега је шеф Немачке државе изншао у један салон, где је поред њега дефиловао велнки ннз званнца. На ову гала вечеру бнле су по зване само југословенске н немачке личносги. Међу немачким личностнма бнлн су сви команданти највеђих јединица, оувоземних, маринских и ваздухопловннх, којн су заједно са сво јнм госпођама дошли у Берлин нарочнто због ове велнке државне и свечане приредбе. НЕМАЧКА ШТАМПА О ПОСЕТИ Берлнн, 18 јвнуар. (А. А.) И данашња поподневна штампа посвеКује своје ступце посети г. др. Ммлан М. СтојаднновиКа Берлнну и подвлачи њсгову велнку важност. Тако „Б. и АМ МИТАГ** доноси велнки наслоз прско целе стра н» „СтојадиновнН данас гост Фире ра". Лнст доносн опис јучерашње посете Протседннк Краљевске владе г. др. СтојаднновнНа код генерала г Геринга са с\икоч. опис сн ноНње претставе у немачкоЈ - Опери са сликама. као и кратак нзвеаггај о посети Претселннка Краљевске владе код ВоКе Рајха и државиог канце\арл Његове Екселенипје г. Адолфа Хнтлера. Исто тако ..ДЕР АНГРИФ" доноси с\ике о Уучерашњем дану и кратак нзвештај о снноНњо; гала претставн, као и о посети Претседннка Краљевске вл.л де г. др. Стој&днновиНа на имању „Карннхал",

Г. Пол Маршаидо

Шотана, веК ј 'е сазвана седница социјалистичког главног одбора у коме су заступљене организације социалистичке странке из унутрашњости. ОДЛУКА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ ГЛАВНОГ ОДБОРА Главни одбор социалистичке странке заседавао је у току це ле прошле ноКи. Јутрос у 5.25 часова нзвршено је гласање по три предлога. Први предлог по днео је г. Блум, други г. Батај атрећи г. Марсо-Пивер, претстав ннк револуционарне левице У социалистичкој странци. Предлог г. Блума усвоЈен је са 4035 гласова. За предлог г. Батаја гласало је 2659, а за предлог г. Марсо-Пнвера гласало је 1496. Предлог г. Бдума, који је изгласан, гласи: „Главни одбор социалистичке странке који се састао 17 јан>'ара 1938 године изјављује своју приврженост Народном фронту и жали што није дошло до фор мирања једне владе која би томе одговарала. А.ти у недостатку такве владе, главни одбор овлашКује посланкке социалистичке странке да учествују у влади која Ке се ослањати на веКину груписану на програиу и у дисциплини Народног фрон та". Међутим, и поред тога што је усвојен овај предлог г. Блрма, ситуација није рашчишКена јер се, као што се вндн нз резултата гласања, велики број гласова изјаснио за друга два предлога. Вест о овој од.туци социалистичког главног одбора изазвала је јутрос узбуђење у францу ским политкчким круговима. Из весни кругози тврдили су јутрос да је дошло до несугласица у вођств<у социа.тистичке странке баш на пнтању учество вања односно неучествовања у влади г. Шотана. У једном тре нутку тврдило се да је генерал нн секретар социалистичке пар

тије г. Пол Фор дао остазку на свој положај, али ова всст још није потврђена. Одлука социалистичке партије биКе пресудна за одлуку г. Шсхтана односно за судоин> ње говог мандата. Г. ШОТАН НАСТАВЉА КОНСУЛТОВАЊА Због свега овога г. Шоган је јуче био врло опрезан али 'е ипак настављао своја консулговања. Јутрос су циркулисали гласови да г. Шотан намераза да у своју евентуалну нову вла ду узеде као новог министра финансија г. Маршандоа, .чллна радикал — соцналистичке партије. По другој врезији, положај министра финансија добио би финансиски стручњак г. Бодуен кој*и се до сада није експонирао као политичко лице. Г. Шотан ј 'е јуче имао разговор и са претседником социали стичке парламентарне групе г. Саооом, коие је изјавио да би желео да образује владу без учешКа коиуниста. Он је рекао да се сада поставља као први задатак за владу решење финансиских проблеиа. Питање је какво Ке становиште према оваквои држању г. Шотана заузети соцналистн, кој'н воде иного рачуна и о својнм бирачима. Јер социалистн се боје да би услед евентуалног искључења коиуниста из нове комбинације наишли на негодовање својих бирачких ма са. Неодлучност социалиста у овоме питању манифестовала се веК и приликом гласања у глав ном одбору националног савета социалистичке странке. Нема сумње да француска политичка криза није само локални догађај већ догађај који има и свој међународни значај. Тако ову кризу тумаче и јутарњи париски листовн у својим коментарима. Да француска криза има такв значај види се и по томе што се целокупна светска штампа и светска јавност необично много интересују за решење ове кризе. Тим поеодом француски лигто ви истичу да ни тренутка не тра ба посумњатн у компактност Француске у одбрани оннх наче ла којима се француска политика стално руководи. Француска и даље остаје најјачи фактор ев ропског мира, ослањајућн се на снагу сво^е армије и на својебо. гатство. На који год се начин француска криза решила, остаће чињеница да се у решавању те кризе водило рачуна не само о унутрашњем положаЈ *у Француске него и о међународној ситуаинји. А Франпл-ска ће и после тога са пуно енергије наставити свој рад на одбрани мира и слободе у свету. Др. Г. м.

Наиношни савст соиијалистичке странке поздпавља г. Блума речима „Ђласт Блуму!"

Парнз. 18 јанугр Авас јавља: Нацнона.тни савет соцнјалисти чке странке састао се вечерас на седницу. Неће се диск>тоеати о комбннацн!« да г. Блун састави нову владу нацноналног фронта. због чега је савет н сазеан, лошто је г. Б .тјм вратио мандат. Долазак г. Леона Блума поздрављен је к.тицањем: Власт Блуму! Том приликом г. Леон Блум одржао је велиоси говор у ко ме је оцртао последње полнтич. ке догађаје н развој кризе вла де. Г. Леон Блум је нагласио да је г. Шотан пред пад своје владе у скупштини одржао го воре о којима геретходно нијг било речн, што је изазвало ве.ти ко узбуђење у круговима социЈа днста и због чега је дошло до „кнцчдента Рамет" и његовнх последица, тако да је настала озбнљна криза. која се још не бистри. Г. Бдум је затим објаснно по кушаје г. Жорж Бонеа н затим

^ !!

——.По парнским улнцама излепљени су плакатн политнчкнх странака поводом мнннстарске крнве

свој о образовању нозе владе, додавши да је г. Лебрену пред ложио да се влада саставн уз у чешће свих странака, почев од г. Торесове па до групе г. Пол Реноа, а ту коибинацију г. Лебрен је био пр<кхватич) под условом да је оствари г. Ерно, но г. Еиро је одбио. „Имао сам утисак. рекао ?е даље г. Блум, да се влада типа владе из 1936 године не може та ко лако саставити, а поред тога иогло би да дође до разиимоилажења нзмеђу нас и радикалсо цнјалиста о фкнансиским пробле мима". Г. Блум заттгм излаже како сзу полиикска открића по позна тим афернма, као и међународ на ситуацкја, захтевали да се створи једна влада снажне руке, која бн претстављала нзцио нално јединство. а та комбинацкја је пропала због услова ко је је поставио г. Лол Рено, поред тога што раднкал соција.ти сти нису радо гледа.ти на сарад њу комуниста. Остајало је, дак ле, да се оствари комбинацша са сотгалистима и радикалнма. Та иомбииација била је опасна. али и могућа. С њом је требало покушати. Свој говор г. Блум је завршио, да се делегати сада има'у да изјасне да ли ће се прихватнтн познва г. Шотана. Излагање г. Леона' Блума бнло је жнво поздзрављено. После њега узео је реч г. Серол и кзјавио да је он упнтао г. Шотана да ли рач\-на нз сара дњу коиЈ-ннста, а да му је г. Шотан одговорно да под сада шњнм прилккама то изгледз не могуће. После тога је већу прочтгган предлог коиуниста у коме се нчсистира на образовању јед не праве владе нац;гона.тног фронта. Дисхуснја « настзв.Ђ,.