Правда, 17. 07. 1939., стр. 1

Број 12 460 1одана XXXV

Београд, понедељник 17 јул 1939 године, ВлајковЖева 8

ПРИМКРАК 1 динар

ПОШТАРИНА ПЛАЂЕНА У ГОТОВУ. — МЕСЕЧНА ПРЕТП/1АТА: за нашу земљу 24 дин., за Америку, Енгпеску и Аустралију 62, за друге земље 52. — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ. Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА: 25552, 255 53, 25554, 25555; АДМИ НИСТРАЦИЈА 25551. Адреса: Београд, поштанс ки фах 54

Борба између г. Рузвелта и Конгреса Присталиде г. Рузвелта сматрају да је борба са Ноигресом нзгубљена к да би требало одложити дискусију ла ревизији закока о неутралностн, а у међувремену изнети проблем пред јавност да га она реши без претставнинких домова

Вашингтон, 16 јул Амерички политички кругови нису никад у оваквој жези били топико запослени и нервозни као сад. Води се оштра борба између претседника г. Рузвепта и оба претставничка дома по питању закона о неутралности. Ни једна ни друга страна не попушта.

Кад је. 30 јуна. претставннчки дом гласао против клаузуле ембарга на оружје из закона о неутралности, г. Рузвелт је изјавио да не прима ово гласан>е и да Не со борнти до краја, док победи она тсза која је потребна за амернчку спољну политиху, чак и по цену да претставничхи домови остаиу на својнм местима и про-

дуже дисхусиЈу прехо целог лета. Али комисија за спо.т>не послове Сената решила је друкчије. Са двадесет према једанаест гласова, она је донела одлуху да се дискусија по том питању одложи за јед ну хаснију сесију. Ова одлуха иза звала је велику радост у хруговнма 34 сенатора који су се заклели да ће се борити против г. Рузвел-

та до краЈа, све док не одустане од својих унутрашњнх и спољнополитичхнх планова. У другом табору ова одлука изазвала је праву паниху, пошто се она није очехивала. Узрок овог гласаља чисто је по литичке природе. Два демократсха сенатора устала су, овог пута, про тив г. Рузвелта зато што кх је он. на последн>им новембарскнм изборима, искључио. а на н>нхово место ставио присталице Н>у Дила. Ова два сенатора гласали су не против закона о неутралности, по којему су гласали остали, него лич но против претседника г. Рузвелта. Пошто је противничкн табор добио веКину захваљујуКн једном неначелнам гласан>у. то је г. Рузвелт решио да настави борбу. сма

трају&и да лична разрачунаваља не смеју да утичу на одлуху по овахо хрупном питан>у. као пгго је ревизија закона о неутралности. Државни секретар за спољне послове г. Кордел Хал додао овом држан>у претседника изјаву да ће влада насгавити да се бори како би се изгласао закон о неутралности сходно принципима из «етим у шест тачаха. а на основу укидан>а ембарга на оружје. Г. Хал, међ>тим. није рехао да ли Ке се та борба наставити .у тоху ове нли једне друге сесије. То завнси од г. Рузвелта који има да бнра између два решеља: или да приси ли сенат да се дисхуоија настави и поред негативног става сенатске хомисије за спољне послове илн да одложн заседање Конгреса и да цело питан>е захона о неутралности пренесе пред јавно мнење, којв би имало да се нзјасни. Присталице ревизиЈе закона су миш.т>ен>а да би на-јбо.т>е било да св приступи другом решењу, пошто у овом тренутку нема поволжих услога да измени став сената. који остаје и даље упоран, док 6и. према њиховом миш.т>ен>у велики део јавног мнен>а стао на претсед нНкову страну у корисТ ревизије. Неспоразум и борба по овом пи тан>у >-ш.\и су сада у одлучујуКу <разу. Многи чланови Конгреса по стављају проблем не>тралцостк на сасвим другу, >т1утрашн>у базу. Они сматрају да би одбијање ревкзије Значило спречити 1 претседника да повеКа своју личну моК. Други се налази у. једној врсти кризе савести и сматрају да би по магање другнх држава. чак и при јатеља, чах и нЛпаднутих и жрта-

ва притиска, било супротно смнслу и духу чистог американизма. Ситуација све више личи на драматски хонфликт између претседкика Вилсона и Конгреса, пре два десет година, кад се радило Версајском уговору и улажењу Сједињених Држава у Друпггво народа: иста теШка и мучна ситуација. иста узбуркана атмосфера, иет«е сумње према Европи, исто страховање од тога да међународни живот не нанесе пггете америч кој политици. ИмајуНи у виду ову ситуацију присталице г. Рузвелта сматрају да Ке његова ахција сигурно пропасти. ако је наставн на садашњем терену. у оквиру Конгреса, где нема изгледа да Ке се стање духова изменнти. Коначно одбацнвање предлога владе од стране Конгреса, имало би необично тешке последице по светску политнку. А. кахо данас стварн стоје, такав став сенат је, кзгледа, неминован. Г. Рузвелт је изјавио да гласање Доњег дома претставља поаво, отворено храбрење онкх који желе рат. а да је став Сената још више допринео погоршању и неизвесностн у међународној ситуацијн. Зато многе присталице г. Рузвелта. нарочито г. Моргентауа и г. Хал. сматрају да би било најбоље да г. Рузвелт прихвати одлуху спољнополитичке комнсије сената, да одложи дискусију за касиије и да неколико месеци одмора претстав)гкчког дома нскорнсти за снажну кампању у јавности. хо ја би могла да се придобије за ствар владе, јер, сматрају, • то је једнна могуКност да се нзвршн ре

Њихова Крпљевска Височанства Кнез Нпмесник н Кнегињп Олга отпутовалн у Лондон

Њихова Краљевска Висвчанства Клез Намеаник Павле и Кмегиња О.тга отпутовали су у Ломдон у привапну посету Њиховим Величанствима Енглеском Краљу и Кра .Ђици.

МАЏАРСКО-ПОЉСКИ ПРЕГОВОРИ 0 ПРОМЕТУ ЗАВРШЕНИ Будимпешта, 16 јул Агенција Стефани јавља: Маџарско по.т>ски преговори, почети 6 овог месеца, заврше«и су слоразумом којим се уређује Погранични промет и ту ристички саобраћај између две земље.

Г. ФРАНС0А ПОНСЕ СТПУТ0ВА0 ИЗ РИМА НА 0СУСТВ0 Рим, 16 јул ДНБ јавља: Француоки амбасадор г. Фран соа Понсе ступио је на отсуство и отпутовао из Рима. „Француска ахција" избрисана из индехса Светг Конгрегације Ватнкан, 16 јул Авас јавља: Св. Конгрегација донела. је од.тлжу да се повуче ранији декрет којим је „Ф.рзнцуска акција" била стављена на индекс. РАДОСТ У ПАРИЗУ ЗБОГ ОДЛУКЕ ВАТИКАНА Париз, 16 јул Авас јавља: Утгравни одбор ројалистнчког листа „Аксион Франсез", одмах пошто је сазнао да је Ватикзн донео одлуку о повлачсн>у раније забране по којој је „Фрзнцуска Акција" била стављена на индекс, одржао седницу на којој је изражена радост поводом ове вести. па је констатовано да, с тим у вези, Св. Отац Папа, снроводеКн политнку мира. очинокн је помислио и на Француску, тако дз је питзње јединства католика у Француској сада ван дневног реда. Поменути угаравни одбор даље је изјавио готовост да у сваком случају помаже благотворну акцију католнчке цркве и њеногз поглзвара.

визнја закока о неутралности. У очекивању даљег развоја ситуације забрана извоза оружјл остаје на снази, алн у случају да у меКувремену избије рат, претседник може да сазове Конгрес у ван редно заседањс. којн би имао да се. у новим околностнма нзјаснн по држању Сједнњеиих Држазз.

Њ. В. Краљ на маневрима наше ратне морнарнце у Котору Њ. Б. Краљ је узео и сам учешћа на маневрима

Н>. В. Краљ са.м управља моторним чамцем приликом крстарења по Јадарну; десно: Н>. В. Краљ после шетње по морској пучини искрцао се на обалу, код Котора

Њ. В. Краљ на обали, у Котору; десно Њ. В. Краљу предају цвеће на улици

Котор, 16 јул Јуче су пред Будвом одржани велики маневри наше војне мор нарице, у којима је суделовао и Њ. В. Краљ Петар Други. Моторним чамцем „Станлио" Њ. В. Краљ је изишао на отворено море а затим се укрцао на ратни брод „Дурмитор. Овај прелаз са чамца на брод поздрављен је са свих бродова топовским пуцњима. Чим је прешао на ратни брод „Дурмитор", Њ. В. Краљ је о-

тишао на командантски мост и даљу управу бродом предузео у своје руке. Официри овога брода са одушевљењем су посматрали умешност и вештину, са ко јом је Њ. В. Краљ управљао бродом. Ускоро по долаоку Њ. В. Краља на отвореном мору формирала се ескадра наших ратних бродова, а одмах затим зпочели су и сами маневри. Први покрет имали су борбени чамци. Чим су узели правац и развили брзину, удаљивши се

мало, борбени чамци су пустили вештачку маглу и замаглили цео простор куда су се кретали. За њнма кренули су и ратни бро дови. Са брода „Дурмитор" Њ. В. Краљ је пратио развој маневара. Његова пажња за све време била је усредсређена на кретање јединица. Са догледом Он је пратио сваки покрет и с вре мена на време говорио је вишим официрима ратне морнари це о својим запажањима.

У маневрима су суделовале и подморнице То је дало повода Њ. В. Краљу да са официрима разговара и о њима. Том прили ком Њ. В. Краљ је изнео Своја сећања када је пре две године пловио једном подморницом у Тиватском заливу. Нешто после једног часа маневри су завршени. Тада су све јединице које су учествовале у маневрима продефиловале поред „Дурмитора", на коме се на лазио Њ. В. Краљ. Пролазећи

поред „Дурмитора" лосада рат них бродова поздрављала је бурним поздравом, а трократним „ура" одавала почаст своме Врховном Команданту Када су продефнловале све је динице са ратног брода „Дурми тор" скинут је Краљевски Стег и Њ. В. Краљ је понова прешао у моторни чамац „Станлио" и упутио се према Милочеру; У томе тренутку са свих ратних бро дова одате су почасти Њ. В. Краљу. Б.