Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

120

Stenografske beleške

Narodna Skupština i Senat udruženi. Po našem mišljenju i po našem predlogu, u ovaj Ustav i u ovaj odeljak treba da dodje i jedan odeljak o ustavotvornoj vlasti. I u našem projektu za predlog Ustava, koji se nalazi pred vama, ima tri člana, koja mi predlažemo, da se usvoje, pošto se prodiskutuju. Taj član 42. glasi ovako: »Sve državne vlasti proističu iz naroda i vrše se po odredbama, koje je on ovim Ustavom propisao. Državne su vlasti: ustavotvorna, zakonodavna, izvršna i sudskaA. Ustavotvorna vlast. Cl. 45. Ustavotvorna vlast je jedino nadležna izmeniti ovaj Ustav u celini ili pojedinostima. Ustavotvornu Vlast vrši Narodna Ustavotvorna Skupština. Ustavotvornu Skupštinu bira narod 1 na način, koji je ovim Ustavom propisan za Narodnu Skupštinu. Broj narodnih poslanika za Ustavotvornu Skupštinu veći je za jednu trećinu od broja narodnih poslanika zakonodavne Narodne Skupštine. Predlog o svakoj promeni Ustava može učiniti Narodna Vlada i Narodna Skupština. Ako je predlog učinila Narodna Skupština, ona će o njemu glasati dva put u diva uzastopna saziva.« Ovde ima jedan termin Narodna Vlada. On je upotrebljen u ovome smislu, u kome je govorio moj drug gospodin Avramović, koji je govorio, da zakonodavna vlast treba da pripadne samo Narodnoj Skupštini, a izvršna vlast, kao što će to biti pomenutai, samo Narodnoj Vladi. Čim Narodna Vlada dalje saopšti Narodnoj Skupštini predložene ustavne promene i čim takve predloge sama Narodna Skupština reši, ona se raspušta i naredjuju izbori za Ustavotvornu Skupštinu u roku od 2 meseca. Ustavotvorna Skupština sastaje se 20 dana od dana izbora; ona radi, dok ne svrši ustavne promene. Posle toga naredjuju se novi izbori za običnu Narodnu Skupštinu. Ustavotvorna Skupština može rešavati o promenama Ustava samo ako je u njenoj sredini prisutno tri četvrtine članova, za najvažnije zaključke traže se dve trećine od ukupnoga, Ustavom predvidjenoga broja članova. Njena rešenja staju na snagu posle mesec dana«. To je naš predlog, da se u ovaj Ustav kod državnih vlasti unese o ustavotvornoj vlasti a pre zakonodavne vlasti i molim g. predsednika, da stavi ovaj moj predlog i mojih drugova na diskusiju i na glasanje. A ako li ne bi usvojili, onda bi član ovaj o zakonodavnoj vlasti u predlogu vladinom ovako po našem predlogu glasio: »Zakonodavnu vlast vrši Narodna Skupština po propisima ovog Ustava«Predsednik dr. Momčilo- Ninčić: Ima reč g. Raja Filipovič. Raja Filipovič: Ja< mislim, da je dužnost Ustava, da u kratkim potezima položi osnove za organiza-

čiju državne vlasti. Ja mislim, da predložim ov.de, da se kod člana 22. učini ova dopuna: »Sve državne vlasti vrše se po odredbama ovoga Ustava. Zakonodavnu vlast vrši Kralj i narodni zastupnici.« Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Gjonović. Jovan Gjonović: Gospodo, kod ovoga člana, u kom 1 se govori o državnim vlastima, mislim, da treba naglasiti princip, po kome vlasti treba da vrše svoje funkcije. -Taj je princip bio unet i u Ustav od 1903. godine, te i ja mislim kao i Markovič i Filipovič, da ga treba uneti i u ovaj Ustav. Potrebno je, naime, reći, da sve državne vlasti vrše svoje funkcije po odredbama ovoga Ustava. To je, gospodo, baš u prvom članu, kad se govori o državnim vlastima, potrebno naglasiti. Ovtie se kaže: »Zakonodavnu vlast vrše Kralj i Narodna Skupština-« Lepo, gospodo, a šta je sa ustavnom vlascu, šta je sa donošenjem Ustava? Vi ste, kao što se vidi iz celoga projekta Ustava, za to, da obična Narodna Skupština može da menja Ustav. Ja mislim, da je to pogrešno i da bi trebalo zadržati Ustavotvornu Skupštinu, da ona suvereno rešava o ustavnim promenama. To je jedno, zatim mi stojimo na principu narodnog suvereniteta, a on je jedan i nedeljiv. Ako se prizna princip narodnog suvereniteta, onda se ne može priznati nikakav drugi suverenitet. Suvereno pravo naroda oličeno je najjasnije u donošenju zakona. Zato kad se govori o donošenju zakona, treba izbaciti reč kralj, a ostaviti, da zakonodavnu vlast vrši Narodno Predstavništvo. Ja ću o ovom članu podneti jedan predlog, u koji bi ušlo ovo, što mi tražimo da se unese. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Ministar za Konstituantu. Ministar za Konstituantu Marko Trifkovjć: Ja vidim u odboru raspoloženje, da se ovaj otieljak treći, koji govori o državnim vlastima, započne drukčije, a ne onako, kako je u ovom nacrtu Ustava kazano. Ja vidim dakle raspoloženje, da se iz Ustava 1888. godine, koji ima i član 32., unese ova odredb at, koja kaže: »Sve državne vlasti vrše se po odredbama ovoga Ustava.« Za to, što vidim ovo raspoloženje, ja nemam ništa protiv toga, da primim ovaj predlog i da član 22. glasi ovako: »Sve državne vlasti vrše se po odredbama ovoga Ustava- A zakonodavnu vlast vrši Kralj sa Narodnim Predstavništvom zajedno.« Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Pošto je diskusija zaključena, ja ču staviti predloženi član 22. na glasovanje sa izmenom, na koju je pristao gosp. Ministar za Konstituantu. Ona gospoda, koja su za to, da se ovaj član 22. primi ovako, kako ga je g. Ministar za Konstituantu pročitao, neka izvole sediti, a ona, koja su protiv, neka izvole ustati. (Većina sedi.)