Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava
130
Stenografske beleške
učiniti odgovornim, pa može biti, ako hoćete i kažnjen i osudjen, ali tiime se u isto vreme izvlači od odgovornosti onaj, koji treba mnogo više da odgovara, a to je načelnik štaba. Načelnici štaba imaju teške i krupne zadatke, a prema tome i vrlo veliku odgovornost, ali cela ta odgovornost ne treba da bude samo pred istorijom nego i pred zemaljskim zakonima. Jer je vrlo, iluzorno kad u vreme rata imate na tako sudbonosnim mestima činioce, koji su, možemo da kažemo, svemoćni ili gotovo svemoćni, a ne odgovorni. I sad, alko gospoda kolege u Odboru misle, da nismo potpuno l na čistu-sa ovim pitanjem i nisu raspoložena, da zbog toga samo prime predlog g. Pavićića, ja bih predložio, da ovaj dodatak odložimo, da malo razmislimo o njemu do sutra, kada će ovde biti i Ministar Vojni, pa onda da ga rešimo. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ako gospoda dopuste, ja bih mogao s pristankom svih vas, da vam dam neka obaveštenja povodom ovoga člana, jer kao Predsednik Odbora ja inače nemam prava niti hoću da učestvujem u diskusiji. O ovome članu bila je velika diskusija u Ministarskom Savetu, kad sam ja bio n||gov član. Bila su podeljena mišljenja, da 11 da bude odgovoran i šef štaba ili ne, jer on ima stvarne vlasti, i po tome on bi trebao i da odgovara, ali mi smo ipak došli do rešenja da njega ne treba mešati, jer politička odgovornost šefa štaba može ga dovesti u zabunu, može ga odvojiti od poslova kad bi ovo odvajanje sa nekih ratnih operacija bilo najopasnije. Politička odgovornost pretpostavlja odgovornost pred parlamentom, te bi šef štaba imao da odgovara na pitanja i interpelacije. Pa kako će on da odgovara parlamentu, ako 1 ne dodje u parlamenat da se tu izjasni? Medjutim sve to, dešava se za vreme rata, onda kad on svu svoju pažnju ima da posveti vojnim operacijama. I tsoga razloga većina je prišla tome gledištu, i ako znamo da uticaj ministra Vojnog za vreme rata nije veliki pa bi prirodnije bilo da šef štaba nosi posvemašnju odgovornost. Hteo sam da vam dam samo ovo kratko objašnjenje, te da vidite kakvi su bili razlozi, koji su opredelili vladu, da ovaj član predloži ovako, kako je ovde pročitan. Ako je većina raspoložena da se ovaj predlog vladin promeni, onda bismo morali odložiti rešavanje, dok ne dodje ministar za Konstituantu; ako pn uopšte danas ne dodje, da to odložimo za sutra. Ako 1 gospoda misle da ovo može da se primi, onda da učinimo jedno probno glasanje. Dr. Ante Dulibić: Po dužnosti moram da izjavim da se potpuno slažem sa predlogom g. Pavičića, i sa izvodima g. Jovanoviča, jer smatram da nije pravo da se Ministru. Vojnom nametne jedna odgovornost koju on ne može da primi izuzetno ratno vreme, odgovoran je i šef glavnog štaba vrhovne komande, u koliko- bi njegovi akti bili van za vreme rata. Stoga u ime Jugoslavenskog kluba predlažem ovaj dodatak, koji glasi: »i izuzetno, u
domašaja nadležnosti ministra vojnog i mornarice za to vreme«. Ja mislim, gospodo, da je to moguće, jer ona bojazan da bi to bile teško sprovesti za vreme rata ne stoji. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Reč ima g. Jovan Radonić. Jovan Radonić: Odustajem od reči. Predsednik đr. Momčilo Ninčić: Molim vas gospodo, da rešavanje ovoga člana odložimo, dok ne dodje g. ministar za Konstituantu. Izvolite čuti član 30. stari, a sadašnji član 31. Zaimlenik sekretara Jovan Jovanovič: čita član 30. koji postaje član 31. vladinog projekta Ustava. Kralj i Prestolonaslednik su punoletni kad navrše 18 godina. Kraljeva je ličnost neprikosnovena. Kralju se ne može ništa u odgovornost staviti niti Kralj može biti tužen. Ovo ne vredi za kraljevo privatno imanje«. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Reč ima g. Nedeljko Divac. Nedeljko Divac: Gospodje, ja ne znam šta je služilo vladi kao norma za odredjivanje punoletstva Kraljevog i Prestolonasljednikovog. Zna se, da za sve smrtne gradjane treba 21 godina, pa da im se prizna punoletstvo. Po čemu je potrebno' Kralju i Prestolonasledniku, da se prizna punoletstvo kad navrše 18 godina? Zbog toga sam ja mislio, da i Kralja i Prestolonaslednika treba izjednačiti u tom pogledu sa ostalim smrtnim gradjanima ove zemlje. Ja mislim, kad se zakonski prizna .punoletstvo vladaocu kad napuni 18 godina, on stvarno nije punoletan, jer vrlo dobro se zna, da i 20 godina nije dovoljno, pa da se prizna- punoletstvo jednom običnom smrtnom gradjaninu. U toliko je teže priznati punoletstvo u tim godinama jednoj osobi koja se nalazi na čelu jedne čitave države i jednog čitavog naroda. Iz tih razloga ja storm na gledištu, ne samo da V'ladaoc ne može biti punoletan po navršetku 18 godina, nego ne može biti punoljetan za poslove, tako velike slove i tako velike zadatke, koji mu se poveravaju, ni kad navrši 20 godina. I ja mislim, da ovo, gde se govori o punoletstvu Vladaoca, treba izmeniti i izjednačiti vladaoca u tom pogleuu sa običnim smrtnim gradjanima. (Mih. Avrambvić: Ovo je tačna primedba. I mi ćemo biti zato.) Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Pošto se niko više ne javlja za reč, ja stavljam ovaj predlog na glasanje. Ona gospoda, koja su za, neka izvole sedeti, a koja su pr oti v, neka izvole ustati, (Većina sedi). Objavljujem da je ovaj predlog većinom glasova primljen. Izvolite čuti član 32. a stari 31. Zame ni k *s ekr e ta rja) iJplvan Jovanovič: čita član 31. koji postaje član 32. vladinog nacrta Ustava.